Српски ђаци на ПИСА тесту лоши, а са међународних тамичења доносе медаље

Христина Антић, ученица трећег разреда Фармацеутске школе каже да јој је на тесту најтеже било то што није имала довољно времена.

"Можда ми је било тешко, постојао је тест о финансијама, то се код нас не ради у школама, па нисам знала како да одговорим", каже Христина. 

Стефан Бранковић, ученик другог разреда Математичке гимназије каже да у школи имају такав систем да се кроз наставу технички припремају за такмичења. 

Две школе - два система и потпуно опречни резултати.

"Наша деца су дивна, и ми апсолутно не смемо да кажемо ниједну реч против било ког нашег детета. Јер наша деца су таква да када им се пружи могућност, када се мотивишу, постижну изузетне резултате. Дакле нису деца проблем, старији су проблем", каже Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних радника Србије.

Као узрок за велики раскорак у ученичким резултатима, професори наводе немотивисаност ђака и наставника, бројне и неспроведене реформе, недостатак наставног кадра.

"Наша небрига према образовању доводи до тога да свако ко може да оде негде другде, оде. Да је младим људима то одскочна даска за неко друго радно место. Ми не гајимо наше кадрове. Ми не улажемо у наше кадрове. А онда се запитамо шта се то десило", каже Јасна Јанковић. 

С друге стране, у Математичкој гимназији часове држе и професори универзитета.

"Професори са факултета долазе у средњу школу само онда када виде да у тој средњој школи има смисла да раде. Када виде да су деца заинтересована, када виде да са њима могу много тога да постигну. И чак врло често чујем од професора факултета - те задатке и то што они раде са нашим ученицима - то не би могли да раде са студентима - јер ни студенти нису заинтересовани и опет они немају такве мотиве да раде као они у средњој школи", каже Срђан Огњановић, дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду.

Не треба занемарити ни улогу медија.

"Докле ми сви не будемо почели да популаришемо да је добро и лепо бити добар ђак, и да образовање служи сутра за будућност, нећемо се опет много померити уколико не вратимо тај култ школе, култ учитеља, наставника, култ образовања на велика врата", каже Златко Грушановић, директор Завода за унапређење образовања и васпитања.

Улагање у оне који ће подизати младе генерације, кључ је успеха. Зато се од нове стратегије образовања очекује много, пре свега постављање реалних циљева.