Рибе у рекама у Србији све угроженије

Да би се задовољиле потребе домаћег тржишта, било би потребно четири пута више рибњака, а за то постоје услови. У нашим водама лове се 52 врсте риба.

"Ми примећујемо да многих врста риба има мање него пре деценију, две или три, а мислимо да су посебно угрожене врсте које су интересантне економски то су дакле, пре свега, смуђ, шаран и сом", наводи Владимир Стакић из "Уједињених риболовца Србије".

Под строгом заштитом су 34 врсте риба. Пре годину дана трајно је забрањен излов кечиге, која је и на Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за заштиту природе.

"Кечига је из породице риба која је сроднија ајкулама него шарану или смуђу. То је једна фамилија риба која је стара 200 милиона година и из те фамилије су биле рибе у Дунаву величине од по пет-шест метара и преко тоне тешке. Кечига је риба која је која је 1988. хватана 80 тона, 2008. године 40 тона", објашњава др Дени Пореј из Светског фонда за природу.

Велики проблем су рибокрадице и прекомерни излов чак и строго заштићених врста. Још већи проблем је помор риба. Ове године инспекција је забележила 15 угинућа рибе, хаваријска загађења Дунава, Тамиша, Бегеја, Рибнице, Ибра, Велике Мораве...

"Оно што је такође велики проблем, то је континуирано загађење када рибе бивају угрожене континуираним загађењем, односно када тешки метали, пестициди или друге опасне материје дођу до њиховог крвотока, јетре и тада су те рибе, без обзира на то да ли су предаторске или не, контаминиране и самим тим шире и заразе и доспевају у нездравом облику до људске исхране", објашњава Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине Србије.

Агенција за заштиту животне средине годишње уради око 145.000 анализа узорака са 250 мерних места. У Војводини вода је најзагађенија, а на планинским речицама где је вода најчистија, рибе угрожава изградња мини-хидроелектрана.

Од следеће године радиће се и анализа на присуство антибиотика и микропластике у рекама.