Мост који је избрисао општинске међе

Мостови спајају обале, људе и општине. Знају то добро челници Обреновца и Сурчина. Кажу, нови мост преко две реке, Саве и Колубаре, избрисао је, практично, општинске међе.

Мост је омогућио и завршетак ауто-пута "Милош Велики" у једном правцу, до Сурчина. Чији мештани очекују брже кретање и отварање фирми.

Становници Сурчина се жале на дуготрајно путовање из сремских села према главном граду, кроз центар Сурчина и насеље Ледине где је увек велика гужва. Туда пролазе и теретни камиони према обилазници, а за који дан све ће растеретити огромна петља покрај Сурчина.

Представља почетак или крај ауто-пута "Милош Велики". Тешко је сагледати је једним погледом, а изграђена је невероватно брзо – за две и по године. Уз умеће целокупне наше путне индустрије, петља је веза за три ауто-пута и обилазница, без силаска на локалне путеве, а и сами Сурчинци брже ће до Новог Београда, али уз мало више стрпљења.

И док се од петље возимо новом деоницом ауто-пута према мосту и Обреновцу, председник општине Сурчин нам показује и место близу Јакова, где ће житељи сремских места моћи да се укључе на ауто-пут према Београду или да се искључе када се враћају кући. А сам мост преко Саве и Колубаре завршен. Једноставан, и као такав леп, а привредни значај огроман.

Нема ни путарине између Обреновца и Сурчина. Нема ни потребе да многи Београђани путују кроз Барич и Умку да би стигли до ауто-пута за Чачак. Нова петља им је много ближе.

Ауто-пут има име, а мост? Ако ћемо кроз историју, на овом месту је Прва српска армија, у Првом светском рату, прешла на Аустроугарску територију, под командом војводе Петра Бојовића. Ето озбиљног предлога за име моста.