Призренска богословија дели судбину народа скоро 150 година

У граду при Бистрици из обновљеног здања Симе Андрејевића Игуманова чује се појање богослова. Ту су смештени са професорима и имају све услове за рад. Нову генерацију богослова упознајемо на часу српског.

"Нарочито је мој предмет захвалан да преко наших епских, наших народних песама и преко српске књижевности, заправо стичу једно не само богато знање, него граде себе као личности и као будуће добре грађане наше земље", рекла је Валентина Питулић, професор српског језика и књижевности.

Духовна школа Светих Кирила и Методија у мултинационалној средини основана је далеке 1871. године. Кроз време делила је судбину народа.

Град-музеј на ободу Метохије, Призрен, једини je у овом делу Балкана који има десет средњовековних светиња, које сведоче о животу Срба на овим просторима. До доласка мисије Уједињених нација било их је 12.000, данас у граду живи њих седамдесетак.

"Призрен је мој други град и ја сам јако срећан што сам овде на овом месту где треба да чувамо то православље и српство, овде где Срба има данас јако мало", рекао је јереј Јован Радић, свештеник професор Богословије.

Према традицији Призренцем се сматрао грађанин који је говорио албански, српски и турски.

"Како сада пронаћи неку меру функционисања, како уважавати различитост, а опет са друге стране остати доследан предању и учењу своје цркве", навео је јеромонах Исидор, заменик ректора Богословије "Светих Кирила и Методија".

О Призрену лепе речи имају и ученици који су се доселили у овај град из других крајева Србије.

"Призрен је стварно леп, што кажу царски град цара Душана и веома ме подсећа на Нови Пазар, становништво је такође гостољубиво", истакао је ученик Богословије Владан Коматина из Новог Пазара.

Ученици појањем најављују нова јутра на радост свих православаца, одлучних да живе у Призрену.