Колико солитери и мостови могу да издрже

Неко се само пробудио, неко је осетио рани јутарњи или преподневни земљотрес, још ближи нама. 

Док гледамо снимке о тешком разарању у албанском граду Драч не умирују нас много ни речи сеизмолога. Не можемо знати минут, сат или дан, тачније моменат да изађемо из зграде, али се на дужи рок може предвидети земљотрес у региону.

Тек после разорног у Скопљу 1963. године при пројектовању и изградњи у обзир се узимају и силе земљотреса.

"Силе ветрова су јаче од сила земљотреса. За сваки објекат, мостове, зграде, торњеве у ЦИП-у се пројектује по европски стандардима и еврокодовима", каже Милутин Игњатовић, директор ЦИП-а. 

Приручник на основу сеизмичких карата или зона 

Наши грађевинци имају приручник на основу сеизмичких карата или зона, сада користе и еврокод. Основна улазна компонента је убрзање тла на основу карата, мерења на микролокацији или се користе и вештачки таласи.

"На основу тих параметара бирамо категорију тла, повратни период - да ли пројектујмо објекат да се не сруши или да издржи одређена померања уз одређене деформације за 50 година, односно за 475 година", рекао је Дејан Срејић, главни пројектант ЦИП-а.    

Београд је у осмој сеизмичкој зони, што значи да су грађевински прописи пооштрени. Солитери, мостови, бране требало би да издрже највећи земљотрес који се јавља једном у 500 година, кажу у ЦИП-у.

Шеф градилишта познате фирме рекао је да озбиљни инвеститори троше и више арматуре и више бетона него што је потребно. Али нису најважнији шипови и њихова дубина, већ како се арматура везује. Осим трусности зоне и самог тла где се гради, битан је и сам објекат и контруктивне мере.

"Код високоградње посебну важност имају чворови конструкције, укрштање стубова и греда, неке више зоне стубова где се неко дуктилно понашање посебно захтева правилницима", каже Слободан Јаћовић, главни пројектант ЦИП-а. 

А некада смо прво зидали па онда стављали плочу и наливали арматуру између зидива. Сада је обрнуто, бетонска конструкција се попуњава циглом.

Али у Србији има више од милион објеката старијих од скопског земљотреса, каже Горан Родић из Грађевинске коморе Србије. Потребно је проверити њихову сигурност.

Сеизмичка заштита 

Стамбене целине и велики објекти инфраструктуре које финансира држава поседују сеизмичку заштиту. И ти објекти требало би да издрже и земљотрес јачине седам Рихтера, каже Родић. Ту се зна јачина арматуре, боља марка бетона.

"Суштина је да се људи спасу, такође је и за неке објекте важно држати та оштећења под контролом јер неки ниво оштећења је неприхватљив, каже Јаћовић.

"Не сме извођач да изводи ван пројекта а за испуњење тих обавеза стоји надзорна служба, надзорни орган који руководи изградњом сваког објекта", истакао је Игњатовић.

Грађевинска дозвола је доказ испуњености свих прописа и истраживања. Претходи јој планска и техничка документација која подразумева и геолошке услове и додатна испитивања тла. А до тих података лиценцирани стручњаци, саопштио је Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове.

Али код нас се брзо зида, често и без грађевинске дозволе. Живимо у објектима без употребне, надзиђујемо и превише. Уместо два, алави инвеститори направе пет спратова. Ко је пре неколико деценија знао за статистички прорачун на свом плацу или имању. А имали смо честе, срећом, не толико разорне земљотресе. Па колико смо сигурни? Права потреба нам и не треба.