Радно место и обданиште на истој адреси

Радно место и обданиште на истој адреси - ни на нашим просторима није новина. Запосленим родитељима то су омогућавале многе фабрике и предузећа у бившој Југославији. На тај корак данас се одлучује мали број, углавном, страних компанија.

"Када отварате вртић постоји јако пуно законских регулатива, тако да је ту кључ да нађете партнерство и модел који вама одговара", каже Наталија Пешић, менаџерка компаније ВИП.

Истиче да је у раду вртића важно поштовати све прописе Министарства просвете поготово кад имате предшколску установу, јер је ту је важан програм који омогућава упис ђака у први разред.   

Компаније које су процениле да би честа посета деци која су у близини родитеља, смањила продуктивност запослених, одустале су од отварања вртића. Да би то могао да буде потенцијални недостатак, психолози не споре, али истичу и бројне предности.

"Пре свега се скраћује пут доласка и одласка из вртића, затим осећај да је мајка у близини добар је за дете исто колико је добар осећај за мајку да јој је дете у близини, то даје додатну сигурност. Ако се десе неке ванредне ситације, мајка може врло брзо да дође и да реагује за разлику од удаљеног вртића", каже Љиљана Филиповић, психолог.

Иако је изградњу обданишта у оквиру фирми предвиђала Стратегија за подстицај рађања из 2007. године, већина послодаваца то није прихватила.

"Послодавац је хтео да има једну комплетну сигурност. Следећа година биће прва где ћемо врло активно радити на комуникацији са послодавцима да видимо које су то стимулације, а то су најчешће заједничка улагања, финансијска средства како би се то и догодило", каже министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић.

Према њеним речима, план је да у наредној години један део сопствених субвенција буде усмерен управо на отварање вртића у приватним компанијама.

То би временом смањило листе чекања, јер компанијски вртићи имају могућности да примају и другу децу ако остане слободних места.

Док су у Србији вртићи у оквиру компанија реткост, у појединим земљама Европске уније то није случај. Најбоља ситуација је у Немачкој где у свакој петој компанији постоји обданиште, док је у Аустрији, земљи из које долази фирма с почетка приче, 12 одсто компанија отворило врата за децу запослених.