У Србији има око 30 тумача знаковног језика за 70.000 људи

Глуве и наглуве особе у Србији наилазе на бројне проблеме, а један од највећих су им баријере у комуникацији. У њиховом Удружењу за Шумадију кажу да се не поштује у потпуности Закон по којем су од пре четири године институције дужне да им олакшају комуникацију, што је предуслов за укључивање глувих и наглувих у друштвени живот заједнице.

У институцијама, установама, банкама, продавницама, глуви и наглуви, наилазе на отежану комуникацију и неразумевање.

"Чујућа лица сагињу главу док говоре или окрећу лево десно, тако да не могу да читам са усана, не могу да разумем, него морам да позовем тумача или путем видео-позива", каже Биљана Милановић, председница Удружења глувих и наглувих Шумадијског округа.

Тумачи знаковног језика њихова су веза са светом – од свакодневних обавеза, до одласка код лекара, у полицију, суд. У Шумадији их је пет, у Србији тридесетак – недовољно за 70.000 особа којима је основни језик знаковни.

"Институције, по закону о употреби знаковног језика јесу у обавези да ангажују тумача, али не и да га запосле, и онда и лица која се интересују за ту врсту образовања, када чују да немају перспективу, изгубе и мотивацију", каже Катарина Вученовић, судски тумач за лица оштећеног слуха.

Закон о употреби знаковног језика, донет пре четири године, како би глува и наглува лица могла да остваре своја уставна права, у пракси је показао да има мањкавости.

Највише примедаба, удружења имају на његову недовољну употребу у образовању и траже да им се омогући школовање за већи број занимања.

"Да се, што је јако важно, прошири листа занимања, која седамдесет година стоје иста", каже Сузана Маслаћ Матовић, секретар Удружења глувих и наглувих Шумадије.

Помаци су спори, али их има. Обуке на знаковном језику у Крагујевцу, Удружење организује за здравствене раднике и службенике у градској управи.

"Код којих се предају захтеви за остваривање одређених права из различитих области за која су лица која имају овај инвалидитет заинтересована", каже Никола Рибарић из Управе за здравство и социјална питања Крагујевца.

Упућени сматрају да би доношење подзаконских аката омогућило пуну примену Закона и остваривање њихових права.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.