Ако не показујете личну карту људима на улици, немојте ни на интернету

Наслови у штампи као што су – хакери упали у банкарски систем на хиљаде клијената у паници, врбовао дете преко интернета, убица имао лажни профил на Фејсбуку, говоре о злоупотребама на интернету.

И колико год се брзо развијале информационе технологије, толико из дана у дан претње постају озбиљније. 

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Катарина Јонев, едукатор за сајбер криминал и безбедност деце рекла је да се велики број стручњака сајбер криминала константно појављује у медијима и да треба много више да причамо о томе, поготово када су деца у питању.

Данас је Међународни дан детета који обележава свака држава.

"Ово је идеална прилика да упутимо друштво у то које су то опасности на које деца у свом развоју наилазе. Наша деца расту, развијају се и васпитавају у дигиталном добу и ми старији морамо да се прилагодимо модерним технологијама", рекла је Јонев.

Како каже, опасности је пуно. Ако погледамо статистику, највећи број криминала постаје сајбер криминал. Процене су да ће 90 одсто укупног криминала на свету бити пребачено на интернет и на мреже.

"Далеко од тога да ће се то дешавати само на популарним друштвеним мрежама, постоји мрачни део интернета – даркнет. Све у свему, како напредују модерне технологије, напредује потенцијално опасност и по безбедност грађана и по нашу децу", истакла је Јонев.

Сајбер криминал не препознаје границе 

Према њеним речима, сајбер криминал не препознаје границе, да ли је у питању велика држава или мала, не препознаје се разлика између урбане или руралне средине.

"Увек треба указати на опасности на које грађани наилазе, а има их све више. Постоји регулатива на светском нивоу, али колико је она обавезујућа? Колико наши закони могу да испрате све невоље које се тичу опасности на интернету и друштвнеим мрежама. Морамо сви заједно да радимо на развијању свести наших грађана како да се понашају, а како не", рекла је Катарина Јонев.

Указала је на сликовит пример када јој је познаник рекао да има наградна игра, али треба да се слика лична карта и да се пошаље.

"Не идемо улицом и не показујемо никоме личну карту, неке ствари не треба да делимо на интернету, лична карта служи да се идентификујемо", истакла је она.

Појашњава да такве грешке које брзоплето урадимо - да ћемо добити силне паре, награде - тиме угоржавамо своје податке, јер ко зна где могу да заврше.

Према појединим истраживањима, показало се да је ризицима на интернету било изложено 62 одсто старијих основаца и 84 одсто средњошколаца, који су најчешће прихватали позиве на пријатељство непознатих особа. 

Деца сматрају да су популарна ако имају велики број "лајкова" 

Катарина Јонев каже да је велики проблем што се модерне технологије брже развијају пре него што то закони могу да прате.

Незванични податак за Србију је да је од троје деце, узраста од 10 до 18 година, једно жртва неког облика сајбер узнемиравања.

"Постоји тренд међу тинејџерима, а криви смо за то као чланови друштва, јер немамо праве идоле и узоре када је у питању виртуелни свет. Деца сматрају да су популарна, призната, вредна ако имају велики број лајкова, прегледа на сторију на Инстаграму. То значи да треба да прихвате огроман број непознатих људи и тиме пуштају непознате да буду део њиховог виртуелног света", рекла је Катарина Јонев. 

Истакла је да медији имају улогу да се деца упуте на правила, закључила је Катарина Јонев.