После излечења тела и душа тражи лек

Сваког дана дијагнозу малигне болести у Србији добије једно дете, а нажалост годишње изгубимо и један и по школски разред. Ипак, важно је имати на уму да је рак је победив и излечив ако се открије на време.

Милици Шимоновић је дијагностикована леукемија када је имала 11 година.

Данас, десет година касније, Милица приводи крају студије психологије и кроз удружење "МладиЦе" покушава да помогне деци и младима који се лече или су завршили лечење од малигног обољења.

Удружење "МладиЦе" окупља младе до 30 година који су се у детињству или адолесценцији лечили од неке малигне болести. "Це" у називу организације односи се на слово у шифрама болести.

Одлучили су да покрену прво онлајн вршњачко саветовалиште за младе који пролазе кроз исте проблеме са којима су се они суочавали и пруже им осећај да нису сами.

Милица објашњава да учесници у пројекту имају вишегодишње искуство и да су уочили и искусили одређене проблеме - повратак у школу после лечења, неразумевање вршњака, страх да ће се болест вратити, страх од последица лечења.

Прилика да се допре до свих којима је потребна помоћ

Интернет пружа могућности да се допре до свих, без обзира на то где живе. За комуникацију користе апликације Месинџер и Вотсап, а на располагању за разговор су од 17 до 21 час.

Психотерапеути РЕБТ центра обучили су шест "младица" на шта да обрате пажњу и како да разговарају са онима који им се обрате за помоћ.

Милица објашњава да им је објашњено да у тој комуникацији морају да сачувају себе и да обрате пажњу на границе вршњачке подршке, односно шта јесте вршњачка подршка, а шта не.

Покретање онлајн саветовалишта имало је и сасвим конкретан повод.

"Већ годинама смо увиђали проблеме, али ситуација је ескалирала када је један наш друг из Младица покушао самоубиство због проблема који су последица лечења. Тако да смо се сви тада мобилисали, покренули да урадимо нешто да му помогнемо, то је био снажан мотиватор за покретање оваковог пројекта", истиче Милица.

Пројекат траје до Нове година, а "МладиЦе" имају подршку Министарства омладине и спорта.

Пилот пројекат као драгоцено искуство

Реч је пилот пројекту и, како Милица каже, ни сами учесници нису сигурни шта могу да очекују. Оно што је извесно, јесте да ће им почетно искуство помоћи да наставе рад.

Говорећи о сопственом искуству, Милица се присећа да јој је најтеже пало одвајање од куће и породице, одвајање од вршњака и "измештање из нормалне ситуације".

"Када добијеш дијагнозу, једино што желиш јесте да се то што пре заврши и да одеш кући. Али, касније се јављају још неки додатни проблеми. Било је тешко, али изборила сам се са тим и сад сам добро", истиче будућа психолошкиња.

У последњих десет година ситуација се, према њеној оцени, променила набоље - одељења су боље опремљена а протоколи лечења промењени.

"Али, оно што би требало да се промени јесте освешћивање околине јер често деца немају адекватну социјалну подршку и немају размевање своје средине и на томе мора доста да се ради", уозорава Милица.

Они којима је помоћ потребна, треба да посете сајт mladice.org и тамо ће добити упутства како да преко апликација Месинџер и Вотсап ступе у контакт са саветовалиштем.