Увреда или порука – шта нуде рекламе

Вест да је Србија по равноправности прва у региону, а 24. на свету, радује али и отвара питање: шта још на том пољу треба да се уради. Повереница за заштиту равноправности упозорава да стереотипа и родне неједнакости и даље има у рекламним садржајима.

Понекад нас привуче, често нервира, а неретко и насмеје. На удару је критика, ако се процени да подржава предрасуде и стереотипе.

Грађани наводе да има дискриминације, али да је то лепо упаковано.

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, на чију адресу стижу бројне притужбе грађана, наводи да је присутан велики број реклама које садрже понекад увредљив или дискриминаторан садржај или садржај који подстиче и подупире идеју о подређености и надређености полова. 

"И без притужби свакако се у јавном простору може уочити да је присутан велики број реклама које садрже понекад увредљив или дискриминаторан садржај или бар садржај који подстиче и подупире идеју о подређености и надређености полова. Било је ту разних лукративних садржаја, једна од њих је реклама за семе пшенице – Златокоса јака спремна да рађа, реклама за воду – жена са голим торзом до груди која држи флашицу воде", наводи Јанковићева.

Приказ жене у тим рекламама, али и у оној са ниском женском особом како означава цену, а висок мушкарац квалитет, критикује и Феминистички културни центар. Објашњавају да рекламне садржаје гледају и деца која кроз медије стичу представе о томе како друштво треба да изгледа.

"Постоје вицеви и они могу бити политички некоректни, то је њихова поента, али када се стварају одређени рекламни садржаји, људи који их креирају морају да буду свесни да су ствари које причају везане за само друштво и да не могу да користе то да је жена јефтина јер се зна шта у друштву значи да је жена јефтина, а да је мушкарац висок и поуздан јер то њему даје у истом контексту одговорност и кредибилитет, док њој даје неку врсту ниподаштавања", наводи Милица Батричевић из центра Бефем.

Без родних стереотипа у Британији

Иван Клеут, маркетиншки стручњак, оцењује да је сам креатор рекламе хтео да пошаље једну другу поруку користећи симболе мушкарца и жене.

"Негде на крају крајева да кажем – мушкарци јесу негде својом грађом виши, жене су, нажалост, можда ниже и да је ту дошло до само једне игре речи која је, нажалост, испала неспретна. Кажу да је у љубави, рату и рекламама, нажалост, све дозвољено", објашњава Клеут.

У Великој Британији, на пример, то није случај. Закон који је недавно усвојен забрањује промовисање родних стереотипа. Тако жене више не смеју да буду приказане у улози домаћице ни возача који не уме да паркира аутомобил, а мушкарци као докони очеви. Снагу тог закона прве су осетиле две рекламе које су убрзо укинуте.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом