Колико грађане коштају нејасни прописи и необавезујућа мишљења

Иван Радак из Наледа говорио је за РТС хоће ли помоћи електронско тумачење прописа.

Ваши подаци показују да грађанима највише муке задају порески закони, Закон о раду, Закон о јавним набавкама, прописи који се односе на рад јединица локалних самоуправа. Када затражимо тумачење, односно мишљење како да применимо неки пропис, није реткост да нам органи државне управе дају различита мишљења о истом питању. Шта нам то говори и кога тада да послушамо?

То говори о мањку сарадње и координације различитих органа. Оно што би била добра пракса јесте да они направе једно заједничко мишљење које ће подносиоцу захтева доставити, како би он знао шта да уради. Како ћемо ми у тој ситуацији поступити, то зависи од нас шта ми сматрамо да је примереније у нашој ситуацији. Закон о инспекцијском надзору је, рецимо, добар пример да ви ако сте на прави начин применили то мишљење нећете бити кажњени и судови уважавају ситуације када сте поступили по мишљењу, а показало се да то мишљење није добро, они уважавају да сте ви доведени у забладу од државног органа и то прихватају у процесима и нећете бити кажњени.

Од кога у земљи грађанин може да добије тумачење прописа тако да му се каже тај члан закона значи то и то и тачка, нема дилеме, нема што различитих мишљења?

Оно што је проблем јесте што ми као грађани не можемо директно да се за то обратимо Народној скупштини, али можемо кроз наша удружења, рецимо привредници, или грађани кроз своја удружења да изврше притисак на министарство да оно затражи мишљење, коначно то тумачење, од Народне скупштине да би се један проблем решио.

У Закону пише да су мишљења органа државне управе необавезујућа. Дакле, чему онда она служе, шта то значи у пракси?

Ми као грађани нисмо сви правници, па не можемо да тумачимо прописе како треба, али заиста истина је Закон о државној управи нам каже да нису обавезујућа за нас, али било би добро да их применимо јер кажем код каснијег судског спора или сте ослобођени зато што сте добро применили или сте ослобођени зато што сте доведени у заблуду од стране државног органа.

Поменули сте правнике, некада чак и правницима није лако да растумаче неке законе и друга општа акта, а камоли грађанима и привредницима. Па с тим у вези, шта Ви мислите, да ли би држава уопште требало да нам наплаћује таксу када јој тражимо помоћ у тумачењу прописа?

Ми сматрамо да је та такса сувишна, дакле да то не би требало наплаћивати или у случају да се наплаћује то би требало да буде заиста реална вредност пружене услуге, колико су службеници потрошили времена да то мишљење ураде. Постоје одређене делатности код којих би могло да та такса буде задржана, то су рецимо адвокати или ревизори, дакле они дају правне савете, било би можда нереално да они добијају бесплатно тумачење, па да после за новац пружају као услугу.

Ако физичко лице тражи тумачење такса је 1. 600 динара, а ако тражи привредник мора да уплати 13. 020 динара. Због чега толика разлика у цени? Како надлежни то образлажу, јесте ли их питали?

Та разлика у таксама постоји у овом случају, али и у многим другим случајевима, на пример и у комуналним услугама - привреда исту воду плаћа далеко скупље него ми као грађани. Ту би праксу требало изједначиути јер Закон о буџетском систему и прописује да такса мора да одражава реалну вредност услуге која нам је пружена.

Шта се догодило са Вашим предлогом Влади да формира јавни регистар, у којем би била сва мишљења свих министарстава и можете ли нам рећи које би биле предности таквог регистра?

Очекујемо већ да до краја ове године Канцеларија за ИТ отвори могућност електронског подношења захтева за мишљење, за тумачење закона и такође да до следеће године добијемо ту базу. Оно што је добра ствар јесте да ви имате преглед свих мишљења издатих по министарству, дакле да не морамо и ви и ја за исти члан да тражимо исто тумачење и да обоје плаћамо таксу, у том случају бисмо сви много више уштедели новца. Формираће се један регистар инспекцијске праксе, моћи ћемо да видимо у том регистру како су инспекције поступале у одређеним конретним ситуацијама да можемо и ми сами да коригујемо своје пословање у складу са тим.