Како до бољег управљана отпадом у Србији

Члан Градског већа задужен за комуналне делатности, Братислав Вучковић наводи да одлагање и прерада комуналног отпада постаје реалност у градовима Србије.

"Локалне самоуправе виде важност тог процеса, а пример добре праксе је Ниш који је први увео примарну селекцију као један од начина управљања отпадом", каже Вучковић.

Додаје да отпад не треба да посматрамо као да је то нешто непотребно већ као значајан ресурс.

"Ми смо то у Нишу препознали и од 2015. године активно радимо на примарној селекцији", објашњава Вучковић. "У ту сврху смо грађанима поделили 18.500 бесплатних канти за селектовање отпада и то даје резултате."

Да улагања дају резултате види се и у Пожаревцу који приводи крају радове на рециклажном центру и трансфер станици, наводи представник тог града Саша Ваљаревић:

"Тиме ћемо решити проблем управљања комуналним отпадом и усмерени смо ка регионалној депонији у Лапову где ћемо односити сав нерециклирани отпад који остане на територији града Пожаревца. Дугорочни планови су да се укључи и општина Велико Градиште и општина Голубац, тако да ћемо постати и регионални центар".

Братислав Вучковић сматра да је удруживање мањих локалних самоуправа неопходно како би се трајно решио проблем комуналног отпада.

"Моја је визија и моја тежња да удруживање буде и када је у питању транспорт отпада, да једно предузеће регионалног типа може да односи отпад. То би функционисало када раздаљина између локалних заједница не би била већа од 60 до 70 километара. Тако се не би гомилала ни администрација. Рационалније је и ефикасније удруживање више локалних самоуправа да би се решио проблем комуналног отпада", наводи Вучковић.

Србија је направила важне кораке у успостављању система управљања отпадом, истиче амбасадор Шведске у Србији, Јан Лундин:

"Србија сада има осамфункционалних регионалних система за управљање отпадом. У регионалне санитарне депоније долази више од 425.000 тона отпада и тај отпад се не баца на дивље депоније, у реке и шуме. Када је општина Ариље уз подршку Шведске започела примарну сепарацију, почели су са 0 одсто рециклаже, а сада су већ на десет процената. То показује како се може напредовати."

У сарадњи Влада Шведске и Србије у 17 општина и четири регионалне депоније ће, следеће године, почети пројекат примарне сепарације и рециклаже. То је предвиђено пројектом за примарну сепарацију отпада у четири региона.