Престаните да измишљате, господине Комраков

Поштовани господине Комраков,

Ви и својим другим писмом доказујете да Вам чињенице нису свете.

Нетачно је, господине Комраков, да сам се новинарству учио на страним семинарима. Учио сам се на Факултету политичких наука и у „Политици“ од 1976. године и отишао сам из ње 1989, када уређивачки тим без образложења није објавио многе моје текстове.

Наведите ми име једног јединог старијег новинара или уредника РТС-а који је тражио од мене одобрење за било који прилог. Кажете да је вама познато да без моје дозволе не помишљају да било шта ураде. Нећете наћи ниједно такво име, господине Комраков. И ово сте измислили.

Тако само настављате низ у коме је Ваше измишљање основа ваших тврдњи. Зато сте управо Ви својим првим писмом увредили мене, али истовремено, иако то нећете никада да признате, увредили сте и себе као човека и понизили себе као новинара. 

Имате ли тај доказ да сам ја забранио писање о Вашој књизи. Ако га немате, као што никако не можете да га имате, онда – ућутите.

Јер је предмет ове расправе да ли имате или немате тај доказ, све остало су ваше трице и кучине којима прикривате чињеницу да тај доказ – нити имате, нити га можете имате, јер ја никада нисам ни помислио да изрекнем такву забрану.

Да сте стварно нешто научили од чика Предрага Милојевића, не бисте написали ни прво писмо, а нарочито не и ово друго. Недолично је, господине Комраков, да гурате чика Предрага Милојевића у ову каљугу, коју сте направили. Није он крив за ваша дела, као што ни Хитлерови или Клинтонови учитељи нису криви за њихова дела.

Да ме не схватите погрешно, не поредим Вас са Хитлером и Клинтоном. То ми није на крај памети. Само сам хтео да кажем колико је непримерено истицати као штит друге људе, нарочито оне који нису међу нама.

Једнако тако није пристојно ни да се заклањате иза породица погинулих јер веома добро знате да они сваке године понављају и питање зашто руководиоци РТС-а и руководиоци Србије нису склонили запослене из Абердареве и Таковске. Такође, и те како добро знате да многи од њих чврсто верују да су њихови најближи свесно жртвовани.

Ви у својој књизи само кажете да ни ви ни Драгољуб Милановић нисте знали да ће РТС бити бомбардована, иако пишете да је НАТО пакт наводио зграду РТС-а као легитиман циљ напада. Ко хоће може да Вам верује да нисте знали, ко неће да Вам верује има на то пуно право.

Јер, тако стоје ствари, ни ви ни Милановић осим своје речи не можете да понудите било какав доказ да нисте знали да ће РТС бити бомбардован.

Али НАТО никада није рекао да им је циљ и резиденција председника Србије. Ипак, он је био довољно опрезан па никада није заноћио у Ужичкој 15, која је и без најаве бомбардована, што је такође ратни злочин.

Дакле, не постоји у Вашој књизи ниједан нови детаљ који већ није објављен о НАТО злочину.

Постоје сведочења људи који су преживели тај масакр, али се она не разликују од њихових колега који су раније говорили о тој ноћи. Осим што овде већина њих тврди да сте добар човек, да нисте знали да ће РТС бити мета НАТО напада.

И да се још једном вратим на Вашу измишљотину да сам забранио да се прави прилог о књизи.

О извештавању са Сајма књига одлучивали су искључиво уредници Културног програма РТС-а. Само они. Знам да Вам је то чудно, јер Ви у књизи тврдите како се Ви нисте ништа питали, да је о свему одлучивао врховни.

Ипак се у њој може прочитати и да сте рекли новинарки Наташи Михајловић "јебаће нам мајку, али не секирај се ништа, ја преузимам одговорност".

Па јесте ли одлучивали и Ви или само Врховни. Ово је реторичко питање.

(Овај одговор је реакција на ново писмо Милорада Комракова генералном директору РТС-а објављено у Вечерњим новостима. Генерални директор РТС-а претходно је већ одговорио на прво писмо истог аутора.)