Шведска, како локалне власти одлучују слушајући грађане

По неким истраживањима, престоница Шведске једно је од најпожељнијих места за живот на планети. Један од разлога је и то што се град развија баш онако како то желе његови становници. Како се то ради, имали су ових дана у Стокхолму прилику да виде и српски општинари.

"Хладно ал стандард" – реченица из култног филма најкраћи је а добар опис живота у Шведској. Тако су се и домаћини уз добродошлицу у шали извинили због времена. За друго, разлога за извињење није било.

Јавна управа у Шведској организована је тако да се о већини ствари одлучује на нивоу општина, док су регионална и државна власт задужене, на пример, за здравство, војску и саобраћај.

"Ми имамо традицију да све што треба да се одлучи иде на питање грађана шта они мисле. Ако не желиш да грађани руше град, мораш да их саслушаш", истиче политичарка Јелена Дрењанин.

Слушајући грађане решили су, на пример, проблем окупљања хулигана у једном насељу.

"Грађани су се бунили, тражили помоћ полиције и на крају предложили да се направи овај трг на којем су садржаји и за пензионере, у близини је парк, кафићи и сад кад има других људи, они неће долазити", каже Томас Култи, становник Стоколма.

У Шведској управа одлуке доноси у договору с грађанима већ сто година. У Србији од прошле године општине су по закону дужне да у одлучивање укључе грађане.

"Увели смо програм ужичког локалног партнерства ‘Удуржимо се‘, издвојили пет милиона за 2019. за уређење јавних провршина", рекао је Немања Нешић из Ужица.

"Свака власт узима, односно добија легитимитет од грађана и на основу тога била би потреба да са тим грађанима решавају проблеми где би и они учестововали да би се одредили приоритети кроз дијалог, међутим, тог дијалога нема довољно", сматра Маринко Ђорђевић из Власотинца.

Нема, кажу и стручњаци. Како да потроше новац који добијају од грађана, пита их мање од 20 општина.

"Мислим да се закон недовољно примењује сигурно. С друге стране, председници општина мисле да они довољно добро знају шта грађани хоће. Тај закон можда је и сам преслаб, он вам дозвољава да окупите пет-шест људи и да се то рачуна као јавна расправа", каже Александар Грунауер из Швајцарског пројекта за порез на имовину.

"Овај закон и ова законска одредба и није написана да би изазивала казне, већ да би створила нову демократску структуру у локалним заједницама", додаје Иван Бошњак из Министарства за државну ураву и локалну самоуправу.

У Шведској се поверење између грађана и управе гради од школских дана, па и децу питају и слушају када, на пример, граде школу или парк.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.