Оаза у јужном Банату – Скореновац у врху сеоског туризма

У мирно и ни по чему специфично банатско село, настањено углавном Мађарима, већ неколико година редовно долазе страни гости, највише из Мађарске, али све чешће и из Румуније и Словачке.

Прима их петнаестак мештана који су формирали и Удружење домаћина екоруралног туризма.

Председник тог Удружења Дани Ерне, који је први почео да се бави сеоским туризмом, има највише смештајних капацитета, међу којима је и мали камп за бициклисте, који током бициклистичке руте Шварцвалд-Црно море одморе у Скореновцу.

За разлику од бициклиста, сви остали гости најављују свој долазак и остају три до четири дана.

У Скореновцу им је обезбеђен смештај и права домаћа банатска храна, каже за Радио Београд Дани Ерне, који са поносом показује и признање које је његов ресторан добио за оригиналну банатску кухињу.

Најчешће су то разне врсте гулаша, али и друга укусна војвођанска јела, за која се сировине обезбеђују из домаће производње или од комшија из села.

Шта је то, поред добре хране, привукло стране туристе у обично банатско село? Пре свега близина занимљивих дестинација. Гости стижу углавном увече, а већ првог дана одлазе у Београд где проведу цео дан, објашњава Ерне.

Вечерају, преспавају и доручкују у Скореновцу, а онда обилазе Ђердап, Лепенски вир и све што стигну на том потезу, а трећи дан иду у Делиблатску пешчару и Вршац, где обично имају и дегустацију вина. Тако за три дана боравка виде и природне лепоте и културне садржаје.

Добар глас далеко се чуо, па туристи у Скореновац сада долазе најчешће по препоруци. Проблем је, међутим, недостатак радне снаге у селу.

Млади људи, захваљујући мађарском пасошу, масовно одлазе у земље Европске уније. У Скореновцу је седамдесетих година било пет хиљада становника, пре четири године око две и по хиљаде, а сада их је тек око хиљаду, истиче Ерне.

Они који су остали да чувају огњиште ових дана затварају туристичку сезону. Скореновац ће опет ући у свој спори, банатски ритам. До нових гостију у априлу.