Деца и спорт – опција, а не инвестиција

Из године у годину старосна граница деце која уписују спорт помера се наниже.

Родитељи, упитани за мишљење пред камерама, кажу да деца треба сама да одлуче којим спортом желе да се баве, а да би, у сваком случају, требало да имају више часова физичког васпитања.

У пракси, управо наставници физичког васпитања требало би да имају велику улогу у спортском усмеравању деце.

Данас ту улогу преузимају родитељи и уписују децу водећи се њиховим жељама или спортовима који су у тренду.

"Нажалост, граница је померена - не зато што деца имају потребу или желе да се играју већ зато што се спортови међу собом отимају ко ће већи број деце да привуче себи, зато што им то доноси већу зараду. И то је страшно, деца нису способна да раде одређене ствари пре одређеног узраста", упозорава легендарни одбојкаш Владимир Грбић.

Тренер теквондоа Драган Јовић Гале напомиње да деца преко тих првих спортских активности доживљавају спорт на одређени начин.

"Оно што тренер тада мора да зна јесте да то дете мора да заволи спорт, мора да му направи велику љубав према спорту кроз разне игрице, начин преношења знања који је сасвим другачији него са такмичарима", објашњава Јовић.

Здравље малишана је на првом месту. Стручњаци кажу да деца од друге до 16 године треба да се играју кроз спорт и да, у зависности од тога до које границе су способна за одређени спорт, треба да улазе у такмичарске воде.

"Ми у нашем клубу, у нашем спорту, са децом од 4-5 година теквондо спортом се бавимо 30 посто, све остало су моторичке способности, неке вредности које носи борилачки спорт, шта то значи дисциплина шта то у ствари значи за сторт, шта то значи пожртвованост, шта то значи тимски рад", истиче Гале Јовић.

Владимир Грбић указује на могуће последице неодговарајућег рада са децом.

"Уколико радите са дететом само један аспект, оно ће у том аспекту можда да напредује, али неће бити емоционално у могућности да, то је оно што се зове одлагање задовољства, односно да се доведе тамо где треба и зато имамо јако велики број деце која одустају од спорта у 15-16 години", истиче Грбић.

Спорт не треба да буде по сваку цену инвестиција већ то треба да буде опција. Деца треба да се развијају кроз спорт, а не да он постане једини основни циљ, каже Вања Грбић.

У сваком случају, оно у чему се слажу сви стручњаци је да деца спортом треба да се баве због здравља, стицања моторичких вештина и љубави, а никако да га доживљавају само као такмичење или још горе као начин да избегну школу и постану славни.