Булевар некад и сад – ради се "док не дође багер"

"Девизе, девизе, девизе", одјекивало је не тако давно Булеваром краља Александра, пуним импровизованих тезги и паркираних аутомобила, са чијих хауба се продавало све: од салама, качкаваља и виршли, па до наочара за сунце, чарапа, ташни, кишобрана и играчака. 

Али било је ту и много занатлија са дугом традицијом. Био је то београдски центар трговања, чега се најбоље сећају они који већ деценијама тамо раде. 

"Људи су долазили, куповали и поправљали бунде. Била је нека друга прича. У Београду је можда било пет крзнара. Деведесетих година Булевар је био преплављен малим, такозваним, киосцима, где нисте могли буквално да прођете", испричао је Ненад Трифуљеско из Крзнарско-ћурчијске радње "Јела".

Од деведесетих година занатлија је све мање јер јењава интересовање за њихове услуге.

"Било је овако: четкар, крзнар, ресторан или кафана. Онда иза њега је био покојни Лака, који је радио намештај. Сада је његов унук, мали Стева. Пре Лаке је био онај што је свирао хармонику, Цане", присећа се Драгица Јела Трифуљеско из "Јеле".

Каже да су сви били привржени једни другима, а не удаљени као што је то сада.

Занатлије су вековима радиле на Булевару. Народ га је некада називао Фишегџијском улицом, по продавцима фишека са барутом.

Хроничар Видоје Голубовић каже да треба знати да је Булевар имао велики број механа и кафана до почетка Првог светског рата.

"То је, нажалост, све нестало. Ту је значајну улогу имао Бранислав Нушић, који је писао да све то треба да се сачува", рекао је Голубовић.

Уличних продаваца већ дуже време нема. На многе занатске радње стављени су катанци, а неке ће морати да се селе.

Изазовна је то локација за грађевинске инвеститоре, а и велики тржни центри одавно су испразнили булеварске радње.