Колективни имунитет – брана за ширење малих богиња

Докторка Дарија Кисић Тепавчевић из Института за јавно здравље Србије наводи да неће доћи до неке веће епидемије. 

"Оно што је извесно да се епидемија неких већих размера не може појавити зато што је такав степен колективног имунитета који ће извесно да нас штити у наредном периоду. Мање епидемије, ширење болести у мањим колективима теоретски је могуће", објашњава Кисић Тепавчевићева.

Заштита је вакцинација. Једна доза након прве године, и друга пре поласка у школу, обезбедиће дуготрајан, па и доживотни имунитет. Од невакцинисаних, најугроженији су млађи од пет, и старији од 20 година, а постоје и деца која због неких обољења не могу да приме вакцину.

"Једини начин да заштитимо децу која не могу да приме вакцину да ми вакцинишемо нас који можемо да примимо, који немамо никакве контраиндикације, да ојачамо колективни имунитет и представимо баријеру да се болест прошири на оне најугроженије", објашњава Кисић Тепавчевићева.

Докторка Ивана Беговић Лазаревић из Градског завода за јавно здравље "Београд" наводи да је мали број вакционисане деце.

"Уместо неких 50 одсто вакцинисаних у другој години живота, за територију града Београда то је 36 одсто. Врло се брзо заборави све оно што се дешавало везано за епидемију", истиче Беговић Лазаревићева.

Вирус малих богиња је један од најзаразнијих. Први симптоми – температура, цурење носа и црвенило очију, осим што могу да буду обичан назеб, потенцијално указују и на мале богиње. Потребно је да колективни имунитет буде 95 одсто да бисмо спречили епидемијско ширење болести.

Тек у августу ове године окончана је епидемија малих богиња која је почела у октобру 2017. године. До краја епидемије оболело је више од 5.800 људи, а 15 особа је преминуло. Тренутни обухват имунизацијом је 93,4 одсто.