Више од 300 малишана на часу знаковног језика

Својеврсном часу знаковног језика присуствовало је око 300 малишана и ђаци из школе за децу оштећеног слуха "Стефан Дечански". Савладали су основе комуникације, али и то да различитости спајају и да треба да градимо друштво једнаких могућности за све.

"Ако друга особа не зна знаковни језик или нема тумача да преведе и да помогне како би они могли да остваре права, то је нека та прва баријера са којом сe сусрећу. Ако не превазиђемо то, ми не можемо ни даље да причамо о остваривању неког права", каже Наташа Станисављевић, секретарка за социјалну заштиту Београда.

У 99 одсто случајева тумачи знаковног језика су деца глувих и наглувих родитеља, јер у Србији за то не постоји формално образовање. Тумач знаковног језика је тек недавно ушао у шифрарник занимања, а усвојен је и програм учења знаковног језика.

"Постоји интересовање људи да уче знаковни језик, мислим да је то многим људима занимљиво, али за саму професију и за професионално бављење тиме не много, управо због тога што не постоји нека понуда посла", наводи Вера Јовановић, тумач знаковног језика.

Председница организације глувих и наглувих Београд Слађана Гордић истиче да се образовање глувих више фокусира на рехабилитацију говора.

"Оно што је важно истаћи – за глуву децу је јако важно да образовање буде на знаконом језику, заправо билингвално образовање. То је нешто за шта се Светска заједница глувих бори", додаје Гордићева.

Тада би им знаковни језик био први који уче, а писани језик други. Тако би се глувој и наглувој деци обезбедио исти приступ образовању као и деци која чују. У многим државама знаковни језик се може уписати и учити као било који други језик.