Ускоро измене Закона о судским вештацима – шта очекује струку

Рад на новом законском решењу у складу је са Акционим планом за Поглавље 23, подсећају надлежни, а струка, с друге стране, очекује да буде укључена у све фазе израде новог закона.

У Србији тренутно има око 6.500 судских вештака, највише у Београду, Нишу, Новом Саду, Суботици, Крагујевцу, а без њих готово да није могуће окончати већину судских поступака.

У Удружењу проценитеља и судских вештака Србије очекују да буду партнери Министарству приликом израде новог текста закона.

Предлажу да се вештацима, били они економске, гарђевинске, медицинске или друге струке, обезбеди другачији статус од досадашњег, какав тренутно имају јавни бележници, адвокати, проценитељи.

"Очекујемо да нас као струковно удружење позову да активно учествујемо у свему томе, да будемо питани за оно што се тиче струке", каже за Танјуг председник Удружења Милић Ђоковић.

Наводи да се нерешени положај вештака у Србији огледа између осталог и у притиску којем су изложени јер се налазе између суда и клијента приликом процена које обављају.

"Највећи проблем је статус вештака. Мислимо да вештак треба да има неки службени положај, попут адвоката, нотара или проценитеља. Трпимо велики притисак као судски вештаци. Ви сте између налогодавца, то је често суд, и друге стране која можда врши притисак", објашњава Ђоковић.

Вештаци траже да се оформи и комора судских вештака по угледу на коморе лекара, инжењера, адвоката.

Сматра да је потребно радити на изједначавању стандарда међу струком, како три вештачења не би дала три различита резултата.

Тешко наплаћују своје услуге од судова, каже Ђоковић, а судови им одређују износ који ће добити за посао који су обавили.

"Имамо проблем релативно слабе могућности наплате и постоје велика потраживања према судовима који одреде цифру за коју вештаци морају да раде. Ако смо на слободном тржишту, ја као вештак ћу одредити цифру за коју ћу да радим, или нећу да радим", наводи проблеме струке Ђоковић.

У надлежном министарству сагласни су да има простора за побољшање положаја струке судских вештака.

Објашњавају да се, на пример, именовање одређених лица за вештаке обавља путем јавног конкурса и да судије имају могућност да уколико сматрају да неки вештак неадекватно обавља свој посао, у складу са постојећим законом, обавесте Министарство које је вештацима и издало лиценце.

"Сматрамо да се на овом пољу контроле, односно сам почетак именовања може усавршити, али и такође механизми контроле, што ће бити предмет новог закона", речено је Танјугу у Министарству правде.

Чланови Радне групе, кажу, ускоро ће за задатак имати да даље унапреде концепт провере знања судских вештака.

Да ли ће постојати комора судских вештака или не, биће још једна од тема о чему ће расправљати Радна група, додају надлежни.

Када је у питању обавезна едукација судских вештака, кажу, постоје различити начини да вештак има редовну едукацију, о којој Министарству прилажу доказе, а то се односи и на периодичну проверу њихове стручности.

Међутим, када је реч о дуговањима и наплати потраживања судских вештака од судова, од 2012. године, вештаци се плаћају из буџета Високог савета судства, те Министарство правде, кажу, није надлежно за њихова плаћања, а самим тим ни за дуговања према њима.