Тужилаштва најслабија карика у зашитити узбуњивача

Пре 13 година је указао на криминалне радње лекара Хитне помоћи и приватних погребних предузећа, а уместо награде је, прво смењен, а две године касније и отпуштен. Бивши директор Хитне помоћи Борко Јосифовски правду је чекао више од деценије. Коначно, у октобру прошле године, Виши суд у Београду је пресудио у његову корист. Неколико месеци касније Апелациони суд преиначио је првостепену пресуду.

Јосифовски истиче да је образложење пресуде апсурдно.

Како наводи, утврђено је да је узбуњивач, по критеријумима закона, изнео чињенице на разумној основи. Односно изнео праве чињенице, које је требало да јавност чује.

"С друге стране ми је укинута заштита. Према наводима, нисам могао да добијем заштиту из Закона о узбуњивачима, јер је моје узбуњивање било пре доношења тог закона", додаје Јосифовски.

Заштиту је добио узбуњивач Томислав Вељковић из Раче, који је пре три године пријавио општинску проневеру од 600.000 евра. Прво је добио отказ, а два дана касније га је закон вратио на посао. Ипак, његова кривична пријава још није стигла на ред.

"Ја сам се интересовао пре неких девет месеци, био у Краљеву, посетио поступајућег тужиоца. Нажалост, резултата још увек нема", наводи Вељковић.

Да би резултата било, потребно је, каже министарка правде, веће ангажовање тужилаштава.

Нела Кубурвић каже да Републичко јавно тужилаштво треба да сачињава годишње извештаје који ће показати шта се дешавало с пријавама узбуњивача.

"Није само контакт са узбуњивачима када се узбуњивач појави у тужилаштву, треба се радити на проактивности. Да пријава може бити објављени чланак, објављена фотографија, тако да је то нешто на чему ће се инсистирати", указује ресорна министарка.

Охрабривање да се пријави криминал

Треба инсистирати, кажу стручњаци, и на оснаживању антикоруптивне атмосфере – охрабрити људе да пријаве криминал, без страха од одмазде.

Амбасадор САД Кајл Скот каже да је амбасада да сада обучила представнике 35 локалних самоуправа да на одговарајући начин примају жалбе узбуњивача и реагују на њих.

"Обучили су се да разумеју могућности и ограничење својих функција и да предузимају кораке на пружању адекватне заштите узбуњивачима", додаје Скот.

Главни и одговорни уредник портала Пиштаљка Владимир Радомировић поручује да није довољно да узбуњивач има само радно-правну заштиту, већ да и оно на шта узбуњивач указао послодавац или државни орган истражи до краја и да казни оне које су криви.

Од почетка примене Закона о заштити узбуњивача – јуна 2015. до краја прошле године пред судовима су била 622 предмета, од чега је више од 530 решено.