Сајбер криминал - ко су жртве, а ко могући починиоци

Владимир Вујић је гостујући у Дневнику РТС-а рекао да би сва кривична дела из области високотехнолошког криминала могла да се поделе у три велике целине, и то према мотивима.

"У првој великој целини мотив је прибављање противправне имовинске користи, пре свега новца. Све чешће се ти токови новчани преливају у виртуелне валуте - монеро и биткоин, са циљем скривања трансакција. Та група укључује злоупотребу платних картица, рачунарске преваре, уцене и слично", навео је Вујић. 

Према Вујићевим речима другу велику групу представљају кривична дела против полних слобода, пре свега малолетних лица, док трећу групу чине кривична дела која су мотивисана мржњом осветом у која се убрајају кривична дела мржња, прогањања, расна и друга дискриминација и слично. 

"Треба да се пазимо да не радимо ништа на интернету што не бисмо радили ни у свакодневном животу. Када нам се неко непознати обрати не бисмо дали њему или њој личне податке, податке о нашој породици, фотографије наше деце и слично", истакао је Вујић.

Преваре су, према Вујићевим речи, постојале и пре постојања интернета.

"Међутим, у данашње време преваранти лакше долазе до жртава. Интернет омогућава да се лакше изврши кривично дело, а са друге стране код жртва ствара утисак да се не ради о превари, јер је то упаковано на начин какав одговара самој жртви", рекао је Вујић. 

Додаје да је интернет место где се лако размењују информације и знања.

"И онај ко није технолошки писмен може да дође до неких знања како да изврши неке преваре. И они који нису верзирани информатичко то могу да сазнају путм интернета", навео је Вујић.

Родитељи, наводи Вујић, иако немају техничка знања, имају више искуства од деце.

"Морају да буду свесни шта им дете ради. Није довољно дати рачунар и телефон детету, и да се мисли да је ван сваке опасности. Да објасне деци да нема ничег лошег у томе да имају контролу над налогом детета. Морају да уче и да се сами обучавају на интернету", истакао је Вујић.

Вујић напомиње да било која фотографија да се објави на Инстаграму трајно остаје тамо. 

"Све оно што не бисте желели да јавно буде доступно другим људима, не би требало да објавите на интернету. Колико год политика друштвених мрежа каже да су оне бесплатне, оне нису бесплатне, нити ће икада бити бесплатне. Чак и када велике компаније тргују вашим подацима, ти подаци могу да дођу у руке криминалаца и извршиоце кривичнихи дела, а онда је штета немерљива", закључио је Вујић.