Грујичић: Неопходна нам је нова зграда Института за онкологију

Даница Грујичић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, истакла да морамо да схватимо да је онколошки пацијент врло специфичан и да се не може лечити само тумор, него се мора лечити човек.

"Оно што смо ми прво успели да урадимо за ова четири месеца, то су урадиле моје колеге хирурзи, који су тако направили програм операција да малигни болесници, тј. болесници који имају дијагностификовану малигну болест, не чекају више од недељу дана и то је велика ствар", рекла је Грујичићева.

Указала је да, нажалост, не могу да утичу на степен чекања када је у питању радиотерапија иако се ради у три смене.

"Три апарата у Сремској Каменици не раде, тако да морамо да прихватимо и пацијенте из Војводине. Са друге стране, дневно озрачимо око 400 пацијената, то је огроман број", истакла је докторка.

Указала је да је све сконцентрисано у Институту за онкологију и радиологију и да је "рак рана" дневна болница, односно хемиотерапија где се чека до 40 дана иако сваког дана више десетина, а неки пут и преко 150 до 200 терапија пацијенти добију.

"Услови у којима се ради су апсолутно неприхватљиви за 21. век и за лечење пацијената на Институту за онкологију и радиологију. На хемиотерапији по 16 пацијената лежи у соби, а то су људи са поремећеном имунолошком одбраном и један се закашље сви су болесни", објаснила је Грујичићева.

"Ми морамо схватити да наши пацијенти којих ће бити све више, не само новооболелих, биће више оних који су преживели тај неки свој критичан период који су добили адекватну терапију. За две године то је најчешћа хронична болест у свету, према томе биће их све више", додала је докторка.

Позвала је надлежне да омогуће да се направи нова зграда Института за онкологију која ће моћи да прими све пацијенте и где ће моћи да буду тако организовани да нико не чека на терапију.

"Једно је када имате болесну кичму или болестан кук и знате да имате дегенеративну болест –од тога нећете умрети. Друга ствар је када ви схватате да у себи имате неко страно тело које вас постепено убија и ви чекате на терапију", навела је Грујичићева.

"Потребно реорганизовати радиотерапијску службу у Србији"

На питање колико се сада чека на зрачење, Грујичићева каже да када ради свих осам апарата да могу да озраче преко 400 пацијената.

"Чим крену ови стари апарати да нешто шкљоцају, појави се на листи чекања 10 до 20 нових пацијената. Ми морамо наћи начин да се реорганизује радиотерапијска служба у Србији, од Суботице до Призрена и да се у секундарним центрима инсталирају апарати уз адекватну едукацију кадрова", нагласила је Грујичићева.

Два апарата ће Институт добити до краја године и два следеће године, а докторка каже да су то стари бункери и да нема много грађевинских радова. "Једноставно ти апарати који су стари преко 10, један чак и преко 15 година, морају да се замене, јер онда имате осам апарат који вам раде нон-стоп", додала је докторка.

Нагласила је да ће бити лакше и када се заврши реконструкција центра у Сремској Каменици, јер ће пацијенти из Војводине ићи тамо на зрачење.

"Оно што је будућност у радиотерапији је радиохирургија. Ми морамо од Инстутута за онкологију у Београду да направимо један радиохирурушки центар, јер то је будућност и то је максимално прецизно, то је некада и зрачење које мења хирургију", објаснила је Грујичићева.

Институту потребни психолози 

Навела је да су Институту за онкологију потреби и психолози, јер пацијенти траже подршку.

"Шок је када имате некога ко се добро осећа и одједном схвата да почиње лечење у завршној фази своје болести која се већ раширила, а таквих је много", рекла је Грујичићева.

На питање какви су услови за лечење деце оболеле од карцинома, Грујићева каже да су ту најбољи услови, али да нису потпуно задовољни.

"Ја сам у контакту са нашим градоначелником Зораном Радојичићем и ми дефинитивно разматрамо могућност, односно град, да се у близини Клиничког центра и Института направи та родитељска кућа, јер преко 90 одсто наше деце може да прима амболантно преко дневне болнице хемиотерапију и ми треба да примамо у болницу само оне који се искомпликују", објаснила је докторка.

Истакла је да сви остали могу са родитељима да оду тамо где ће се осећати удобније, јер, како каже, болница је ипак болница.