Опроштај од Владимира Величковића

Председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић рекао је да је Величковић сваки дан када није ишао у свој атеље сматрао изгубљеним.

"Љубоморни су умели да спочитавају Величковићу да се ради о великој продукцији, али у његовом случају радило се о скривеној енергији без жеље да је многи препознају. Величковић је имао готово заборављену вештину да се саговорник слуша. У једноставној отмености са којом је носио статус несумњиве величине", истакао је Костић.

Додао је да се с Величковићем договарао да у Музеј савремене уметности доведе кустосе из Париза да са нашим историчарима уметности утврде критеријуме за препознавање вредности у модерној уметности.

"На жалост ни њему ни САНУ ова заједничка жеља се неће остварити. Његови радови су представљали сензацију за нас лаике и нешто сасвим другачије од свега што смо до тада видели", нагласио је Костић.

Атеше за културу Амбасаде Француске у Београду Катрин Фодри рекла је да је свет изгубио једног од најважнијих уметника наративне фигурације.

"Поносна сам што је Величковић био је носилац Легије части, командир уметности и књижевности, члан Академије ликовних уметности у Француској. Био је и члан САНУ, али је провео велики део живота у Паризу. Његова најлепша дела угледала су светлост дана у нашој земљи", указала је Фодријева и напоменула да је Величковић подучавао генерације студената на Академији ликовних уметности у Паризу.

Историчарка уметности Ирина Суботић рекла је да је Величковић био ретко племенита личност, отац породице, велики уметник, драги пријатељ.

"Био је судбински везан за уметност и веровао је у исцелитељску моћ слике", напоменула је Суботић.

Вајар Мрђан Бајић истакао је да је тешко одустати од помисли да ће Величковић и даље бити ту за све нас као ослонац на хиљаду различитих начина, пре свега као пријатељ, супруг отац, колега...а надасве као велики уметник.

"Туга због његовог одсуства трајаће дуго, а снага пуноће његовог колосалног уметничког опуса још дуже. Ми смо савременици чију је епоху тако исцрпљујуће истинито сажео у свом делу. Ако је Дикенс рекао нешто на основу чега сви данас разумемо тадашњу Енглеску, ако Тарантино говори о Америци...о нама је готово све, потпуно разумљиво рекао је Величковић", подсетио је Бајић.

У присуству породице, пријатеља и поштовалаца дела сликара, у Скупштини града последњу почаст Владимиру Величковићу одали су и премијерка Србије Ана Брнабић, генерални секретар председника Србије Никола Селаковић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, уметнички директор Битеф фестивала Иван Меденица, директор Београдске филхармоније Иван Тасовац, директорка Београдског фестивала игре Аја Јунг.

Владимир Величковић сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу, у кругу најуже породице.