Мигранти којима је Србија постала нови дом

Циљ пројекта "Славимо разноликост" је да се локално становништво и мигранти који дуже бораве у њиховим срединама боље упознају. Током протекла три месеца, пројекат је реализован у Обреновцу, Београду, Шиду, Суботици и Сомбору, уз подршку ЕУ. Иако миграциона рута води преко Србије ка западноевропским земљама, које су крајњи циљ за већину, има и оних који заволе Србију и одлуче да ту наставе живот.

Животна прича тридесетогодишњег Џафара слична је многим мигрантским надама. Инжењер информатике морао је да напусти родни Иран у којем су му остали родитељи и сестра. Пут га је водио кријумчарским каналима преко Турске, затвора у Бугарској до Србије.

У Аустрију, која је требало да буде на крају његовог пута, каже, отићи ће једног дана као туриста. Србија је постала његов нови дом.

"Шест месеци спавао сам на улици, баш је било тешко, више нисам могао овако. Онда сам одлучио да останем у Србији. Ми почињемо од нуле да живимо. Почињемо од нуле, немамо личну карту, то је проблем. Ја сад имам посао, имам стан приватно, овде живим лепо", каже Џафар Фата, мигрант из Ирана.

Ради као преводилац и помаже другим мигрантима. За многе, међутим, Србија је само земља транзита, јер се бољем животу надају у некој од земаља западне Европе.

"Истина је да већина жели да оде у ЕУ, јер су је одабрали као коначну дестинацију. Такође је веома важно да кажем да је Србија успоставила не само добар систем за управљање миграцијама, него и добар функсионалан систем азила. Има људи који су затражили заштиту у Србији, можда са перспективом да остану у земљи", истиче Бригите Кухар из Делегације ЕУ у Србији.

Локално становништво научило је да живи са мигрантима. Тензије којих је било због повремених инцидената, али и због предрасуда и страха, углавном су нестале.

"Људи када чују животну причу, једну живу причу, тај мигрант који је дошао у Београд или у Србију и да не жели некоме да узме посао и да није му то за циљ онда видите да локално становништво врло лепо прихвата", наводи Ана Косал из Фондације "Ана и Владе Дивац".

"Када Срби напусте своју земљу оду у друге земље они нађу могућност да буду добро примљени и да наставе живот и оно што ми видимо у Србији данас видимо људе који траже бољи живот. Оно што ми желимо тим људима јесте да се осећају као код куће и да буду задовољни", додаје Марко Савио, шеф Канцеларије ОКСФАМА у Србији.

Од 2008. године нешто више од 100 миграната добило је азил у Србији. Већина изрази намеру за азилом, како би добила помоћ и смештај, док се не укаже могућност да настави пут. Чак и они који добију заштиту у Србији, прву прилику која им се укаже искористе да оду ка жељеној земљи западне Европе.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.