Зашто се деца одлучују на бег од куће

Потрaга за тринаестогодишњакињом која је у јулу нестала у Нишу трајала је скоро два дана. Ништа мање није требало полицији да пронађе девојчицу из Кисача. Прошле године нестало је 1.549 деце, није пронађено 11.

Подаци показују да је, уколико се дете које је нестало не нађе у прва три сата након отмице, вероватноћа да је убијено 75 одсто.

"До увођења 'Тијаниног закона' полиција је могла да реагује како су они то говорили по свом полицијском нахођењу. Данас полиција нити више било која надлежна служба у Србији нема ту могућност, дакле једноставно када је малолетно дете у питању ми као друштво смо у обавези да одмах кренемо у потрагу", каже Игор Јурић из Фондације "Тијана Јурић".

Потрага за дечаком из Сурчина трајала је скоро два дана, да би се на крају испоставило да се крио у гаражи куће. 

"Деца често улазе у ту ситуацију да размишљају о бежању од куће и да понекад то ураде из различитих разлога, али у сваком случају оно што им је заједничко то је да постоји неусаглашеност између њиховог одрастања и онога што родитељи захтевају", каже психолог Бранка Тишма. 

Према њеним речима, чести разлози буду када је злостављање у кући и ту није довољно да се породица тиме бави, јер су они у односима на које су навикли у којима некако преживљавају, треба да се укључе и школе и центри за социјални рад.

"Постоји проблем, разлог бежања деце од куће, и ту смо дефинитивно мало заказали као друштво и на том проблему морамо да порадимо. Можда више беже од куће него што се пре дешавало, али дефинитивно не смемо да остављамо простора да размишљамо о томе да ли треба кренути у потрагу јер треба, јер само дете ако побегне од куће оно је већ у некаквој опасности", каже Игор Јурић. 

Уколико ипак неко дете доведе у опасност, следи му најстрожа казна. Наиме, од маја је уведен "Тијанин закон" којим је доживотна казна предвиђена за тешко убиство, силовање, обљубу над малолетном особом, трудницом и немоћним лицем. Следећи корак, како најављују из "Фондације Тијана Јурић", јесте такозвани "Амбер алерт".

"Ове недеље сам имао и састанак са министром унутрашњих послова где смо управо разговарали о проблемима нестанака деце и о самом увођењу система, да тај систем заживи. Амбер алерт систем значи да када је у питању конкретно отмица детета или када се поуздано зна да је дете у животној опасности, тада се буквално покреће цела држава", каже Игор Јурић.

Амбер Алерт систем делује у великом броју земаља Европе и света. У Америци је усвојен пре две године. Од тада употребљен је 175 пута, а у 95 одсто случајева потрага за децом је била успешна.