Зашто возачи мисле да су јачи од воза

Мало ради, па мало одмара – такав је ритам рампе на једном прелау у Краљеву. Зато су мештани често у улози скретничара, а тврде да знају и разлог зашто рампа заказује.

"Ова деца касно после града ураде нешто, или је поломе или жице исеку, тако да често се то дешава, и рампа не ради", рекао је Зоран Капларевић. 

Због овог и сличних разлога у првој половини године у Србији 16 несрећа на пружним прелазима. У Инфраструктури железнице, ипак, објашњавају је та бројка мања него раније.

"Никада до сада пратећи првих шест месеци од 2000. године до данас није био такав мали број ванредних догађаја или несрећа на путним прелазима што је за охрабрење", каже Милан Максимовић, извршни директор у Инфрструктури железнице Србије.

Али не охрабрује то што су за више од половине несрећа одговорни возачи који или не обрате пажњу на пружни прелаз или верујући да рампа не ради покушавају да се провуку испод ње.

Сваки пут када покушате да се провучете између рампи треба да знате да је зауставни пут воза између 700 и 1.000 метара. Тако да када вас машиновођа угледа већ је касно за било какву његову реакцију.

И кварови на мрежи узорци су несрећа. Од укупно 2.118 прелаза у Србији сигнализацијом је обезбеђено тек 522 места.

"Негде на годишњем нивоу на свим тим путним прелазима који су као овај осигурани овим уређајима деси се око 12.000 кварова од тога 8.000 су технички кварови и то је до Инфраструктуре железнице и то је због неодржавања у претходном периоду, а она једна трећина кварова њу изазивају бахати возачи вожњом или ломљењем мотака", каже Милан Мкасимовић.

Прма његовим речима, постоје детекције за исправност путних прелаза, сви штитни сигнали који штите овај путни прелаз и који обавештавају машиновођу да ли је путни прелаз у исправном стању или није.

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја указује да пружни прелази морају бити прописно обележени и обезбеђени како се не би догађале трагедије. 

"Треба да имамо савесне возаче на које ћемо утицати кампањама да се не би ризично понашали на пружним прелазима, а постоје свакако неке додатне мере које могу да помогну, а то би била нека апликација уз помоћ које би могли возачи а и сви други да виде где се који воз налази", каже Окановић.

У последњих годину и по дана 20 прелаза широм Србије осигурано је рампом. У плану је да се постављањем сигнализације безбедност повећа на још 60 пружних прелаза.