Жене предводе развој ракетног горива у Србији

Иза сваке добре и прецизне експлозије стоји добар истраживач. Међу таквим истраживачима је Даница Симић. Пре нешто више од девет година, када је почела да развија и тестира екплозив у Војно-техничком институту, није била сигурна да ће јој баш то бити задужење.

"Не очекују тако нешто од жене. Мама брине, а покојни отац је био поносан, тако да су реакције различите", каже Даница која је виши истраживач у Одсеку за експлозиве и пиротехнику.

Имала је прилике да сарађује и са иностраним партнерима. Углавном су мислили да је она преводилац.

"Нико није мислио да сам ја ту баш због екплозивног пуњења бојеве главе које је предмет дискусије", наводи Даница Симић.

Јелена Русмировић више од годину дана ради на развоју ракетног горива. Као и Даница први додир са новом занимањем имала је на Технолошко-металуршком факултету, током израде докторског рада.

"Породица и пријатељи били су забринути због околности и материјала с којима радимо, али пошто смо током конкурса имали обилазак свих сектора и радних места, рационална одлука је била да је рад овде јако интересантан, на првом месту безбедан, с тимом стручњака који се залажу и помажу младим истраживачима", наводи др Јелена Русмировић, истраживач у Одсеку за баруте и ракетна горива.

Примена и ван граница Србије 

Резултати рада ових истраживача примењују се, како у Војсци Србије, тако и ван граница наше земље.

"У септембру очекујемо усвајање у наоружање Војске Србије једне бојеве главе која је елаборисана врстом композитног екплозива који припада групи термобаричних. То су најтраженији експлозиви који комбинују дејство термалне енергије и надпритиска ударног таласа у ваздуху", објашњава Симићева.

Русмировићева наводи да се дефинисањем и променом параметара процеса и самог састава повећава домет ракете.

"Можемо да повећамо домет ракете са рецимо 20 на 50 километара. Такође, побољшавамо физичко-механичка и термичка својства, стабилност на различите услове примене", објашњава Русмировићева.

У одељењу које се бави експлозивима и ракетним горивима, Сектора за материјале и заштиту, од шест докторанада, четири су жене. То је и један од ретких сектора у Војно-техничком институту у којем је више жена.

"Једноставно, услови конкурса на Војно технички институт су прилично строги. Тражи се просечна оцена преко осам, тражи се знање језика и бар до сада наша искуства су таква да су даме већином биле те које су избијале у први план", наводи начелник Сектора за материјале и заштиту др Зијах Бурзић.

У овом Одељењу више од 60 одсто чине жене. Када је реч о Војсци Србије, претходне године, десет одсто биле су жене, у мировним операцијама било их је више од 12 одсто, док је у Министарству одбране нешто мање од 50 одсто жена.