Пољопривредници, багеристи, таксисти... Ко најтеже подноси високе температуре?

Врућине, чини се, лакше подносе људи него машине, које се у најтоплијем делу дана лако прегреју. Зато се радници на шабачком насипу одмарају два пута по пола сата, како због себе тако и због багера.

"Издржава се, тешко је али се издржава. Деца са села су навикла, е сад деца из града мало теже издржавају", каже Никола Бурмазовић, багериста фирме "Југокоп Подриње".

Са 38 степени Лесковац је био најтоплији. Онима који су морали да раде у пластеницима било је и десетак степени више. Није лакше било ни онима који раде на отвореном.

"Већином избегавамо подне, ујутру кад није врућина, предвече дођемо. Садимо краставац, био је парадајз, сад је краставац", каже једна радница у пластенику.

Таксисти у Лесковцу кажу да имају више вожњи током дана. Према њиховим речима, сви људи беже од високих температура, тако да грабе такси да би што пре дошли до дестинације.

Није лако ни радницима "Зеленила", који гледају да што већи део посла обаве ноћу и ујутру. 

Иако мерења показују једно, субјективни осећај алармира другачије. 

Топлије на бетону 

Метеоролизи потврђују да је немогуће измерити исту температуру у свим деловима града. Најтоплије је свакако у центру односно на бетону и асфалту.

"У летњим условима главна расподела температуре иде с висином, најхладније је на пример на Авали, ту је температура нижа него нпр. на Новом Београду. А опет, у центру града је нижа у односу на периферију, где је висина. Али пресудни фактор је подлога, тамо где је центар, где има асфалта, температура ће бити два до три степена виша", истиче метеоролог Недељко Тодоровић. 

Ко може да се склони на реку или планину, то би требало да учини. Осталима лекари препоручују да избегавају излагање сунцу од 10-17 часова, да буду у расхлађеним просторијама, узимају течности. Упозоравају – најугроженији су хронични болесници и старије особе.

"Имамо по 50 интервенција на јавном месту, најчешће старији суграђани који доживе колапс и наравно да то није добро. Колапс сам по себи није страшан, брзо се и преброди надокандом течности и спуштањем у лежећи положај али може да буде непријатно ако дође до прелома кука или екстремитета. Док се неком не деси неће нас послушати", истиче докторка Ивана Стефановић из Хитне помоћи.

Стефановићева је, гостујући у Београдској хроници, истакла да нас не угрожава врућина, већ неразумно понашање и да сви они који слушају најједноставније савете, немају никакав проблем.

Иако ове године нисмо имали велики број дана са екстремно високим температуррама, метеоролози кажу да је просечна температура овог лета ипак нешто виша. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, најтоплији дан у Србији био је 24. јул 2007. а најтоплије место, с готово 45 степени, Смедервска Паланка.