Аранђеловац се сећа свог Данка Поповића, аутора "Књиге о Милутину"

Одрастање у традиционалној српској породици, на тромеђи родне куће, буковичке цркве и школе, формирало је духовни нуклеус Данка Поповића.

Од предака, досељених из Херцеговине, балканских ратника и домаћина, усвојио је моралне вредности и живописан језик.

"Највише се сад, у овом тенутку, сећам те његове везаности за земљу, за култ домаћинства", прича његов син Живомир.

Драмска уметница Тања Бошковић каже да је Данко Поповић био "природна лепота Аранђеловца". "Био је истинољубив", истиче Тања Бошковић.

У дворишту под липом, подно Букуље, кажу његови поштовоци, узгајао је истину. Зато је етички хоризонт мера свих његових дела. Речима је распламсавао духове, будио критику и јавност.

"Основно у његовом делу јесте историјска драматика која се снажно спаја са личним осећањем тренутка. Ту је 'Књига о Милутину', репрезнтативна књига, врх његовог опуса", наводи др Мило Ломпар, професор Филолошког факултета у Београду.

"Није народ као трава", каже Поповићев Милутин Остојић. У намери да укорене и задрже у сећању, поштоваоци пишчевог дела родну кућу претварају у легат, а Народни музеј додељује награду с његовим именом.

"Биће једна спомен-соба, библиотека писца и све што се односи на његову рукописну заоставштину", указује председница Удружења "Данко Поповић" Невенка Ђорђевић Матијевић.

Директор Народног музеја у Аранђеловцу Дарко Павловић рекао је да је циљ да се афирмише српска писана реч, и све оно што је неговао Данко Поповић у својој "слободољубивој традицији у нашој књижевности".

А у дворишту под липом, у Аранђеловцу, и даље се промишља о националном идентитету, нашим путевима и раскршћима, којима је Поповић посветио цео свој опус.