Како живе прогнани Срби настањени у Чортановцима

Све до четвртог августа 1995. Милан Будимир живео је са породицом у малом личком селу Надврело у општини Грачац. Тог јутра под кишом граната морао је да напусти завичај.

"Узео сам жену и децу и побегли, једва смо извукли живу главу. Дошли смо у Србију, а тамо је све остало", каже Милан Будимир.

После неколико места боравка у Србији, стигли су у Чортановце поред Новог Сада и ту кренули од почетка. Уз кућу старију од једног века, почели су да зидају нову кућу, јер су услови у којима сада живи ова вишечлана породица доста тешки.

"У тој старој кући живимо ја, жена, двоје деце, отац и мајка, мало је просторија и оне су у очајном стању. Започели смо нову кућу, један део, колико смо имали својих могућности", каже Томислав Будимир.

Милојко Јокић са шесточланом породицом избегао је из Прљева, села на самој граници Лике и Далмације. У Чортановцима је завршио породичну кућу, деца су се ишколовала, а он са супругом и даље неуморно ради. Често обилази родни крај, а тамо је обновио своју кућу.

"Захваљујући мештанима, викендашима домаћем становништву имао сам добар пријем, тако да сам успио да останем и да се задржим овде и саградим кућу за своју породицу", каже Милојко Јокић.

Тих ратних деведесетих на подручје општине Инђија стигло је око шест хиљада прогнаних Срба из Хрватске. Уз помоћ државе, покрајинске владе и Фонда за расељене и избегле, доста њих до данас је трајно збринуто.

"До сада је купљено 400 сеоских кућа на територији АП Војводине, 750 корисника добило је помоћ у виду грађевинског материјала, а преко 350 корисника је добило помоћ у виду економског оснаживања", каже Душко Ћутило, директор фонда за избегла, расељена и прогнана лица.

И већ по традицији Срби у местима у којима се насељавају, паралелно са зидањем кућа граде и храмове. Тако је и у Чортановцима, где се приводе крају радови на цркви посвећеној Благој Марији.