Да ли су могуће злоупотребе у наплати партиципације

О наплати партиципације мало ко у здравству жели да говори. Ни у једном од десет београдских домова здравља нису хтели пред камеру. Писани одговор стигао нам је једино из Дома здравља Чукарица – да су прошле године наплатили партиципацију у износу од готово 19 милиона 165 хиљада динара.

"Осигуранику издајемо примерак признанице. Блок признаница је нумерисана бројевима који се евидентирају приликом преузимања од добављача који је задужен за штампање серијских бројева. Признанице никада нисмо штампали из компјутера, јер би то био огроман трошак папира и тонера који не можемо да покријемо", навели су из ДЗ "Симо Милошевић у Чукарици. 

Признанице из компјутера могу да доведу до злоупотребе, тврди докторка, која је желела да остане анонимна, како би избегла проблеме на послу.

"Када се штампа признаница, на признаници постоји број, а у електронској форми, односно у фактури не остаје тај број признанице. Систем је омогућио медицинским сестрама да униште признаницу која је требало да остане здравственој установи, да прогласе да је пацијент ослобођен од плаћања партиципације по било ком основу који им у том тренутку падне на памет. Проблем јесте и у томе што постоје категорије пацијента који су ослобођени по основу Закона плаћања партиципације, али РФЗО то није уредио тако да се то може видети приликом очитавања здравствене картице", каже докторка.

У Републичком фонду за здравствено осигурање тврде супротно.

"Медицинска сестра види да ли имате основ ослобађања, она вас ослобађа, нема на основу чега да вас ослободи уколико то не пише у меопу – нашој матичној евиденцији осигураника. Не може нико да кликне када он жели нити може да по избору некоме наплати партиципацију", истиче Немања Великић из РФЗО-а.

И док у Фонду истичу да у редовним контролама нису пронашли неправилности, државни ревизори уочили су у неким здравственим установама да се износ партиципације коју су наплатиле, не подудара са износом на електронској фактури приказаној Фонду. Један дом здравља наплатио је скоро два милиона динара мање него што је требало по броју пацијената. Рачуне нису издали за око 40.000 пружених здравствених услуга.

"Здравствене установе углавном недовољно воде рачуна о коришћењу блокова рачуна. Чим задуживања нема, постоје разне претпоставке са којима ревизор не може да се бави, али можда може неки блок који није штампан у тој серији, можда је нека злоупотреба у смислу да се услуга изврши, пацијент оде, а да се блок не изда, а новац наплати, дакле, разних опција имају, не врши се ни сравњавање одговарајуће тих блокова и управо ту лежи највећи ризик од могуће злоупотребе", каже Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције.

Ризик је и то, кажу ревизори, што није прописано да рачун мора да има серијски број, а сестре га могу уписивати руком. Прописима није утвђено ни ко сме да штампа и дистрибуира обрасце рачуна, па то може, кажу у РФЗО-у, и сама здравствена установа.

Препорука Државне ревизије надлежним органима је да размотре могућност обезбеђивања јединственог софтвера за све здравствене установе, који би обезбедио логичку контролу обавезе плаћања партиципације, аутоматско утврђивање редоследа издавања рачуна и аутоматско штампање.