Школа лековитог биља у Брзећи

Пратећи смену вегетације, са источних падина на Панчићев врх, највишу коту Копаоника, стигли су у потрази за најлепшим погледом који планина пружа и биљним врстама које успевају на висини преко 2.000 метара.

"Занимљиво је и то на кампу што не бубамо из књига него излазимо на терен и учимо природу ногама", каже Јован Агатановић из Жагубице. 

Кишовито и хладно пролеће утицало је да вегетација на Копаонику касни. За разлику од шумских плодова, лековитог биља има.

"Немамо одређени термин када се бере. Кад је две трећине у цвету онда је најквалитетнијаза бербу", каже Новица Милојковић, председник Покрета горана Србије.

За десетак дана отпочеће и берба боровница на око 300 хектара. Благотворна у лечењу анемије, ове године највише је родила на Јарму и Гобељи.

"Оно што можда не знају сви то је да је сама биљка, односно њени листови, да су први извор разних минерал. Натријума, калијума, хрома, гвожђа, тако да се доста користи за лечење шећерне болести , дигестивног тракта итако", каже Драган Секулић из Националног парка Копаоник.

Драгица Вилозтић, професорка Шумарског факултета из Београда каже да је богатство велико.

"Ако кажемо да у флори Србије има око 3.600 врста можемо рећи да једна петина отпада на биодиверзитет Копаоника", каже она. 

Отуда је добра вест да ће Скијалишта Србије, враћајући планини део онога што су изградњом стаза одузели, у наредних пет година на Копаонику пошумити 23,5 хектара нових локалитета .