За безбеднији саобраћај потребно санирати "црне рупе" у главама возача

Директор полиције Владимир Ребић рекао је, гостујући у емисији Око, да се од 1980. године води званична статистика о броју настрадалих у саобраћају и да је до деведесетих број погинулих у једној години био између 1.800 и 1.900. Касније је тај број варирао око 1.200, а после 2001. године се значајно смањио. Најповољнија година у том смислу је била 2014. када је погинуло 547 особа.

Ребић каже и да се показало да су летњи месеци најопаснији и најпогубнији. У неким од летњих месеци гинуло је и по 250-300 учесника у саобраћају. Сада је ситуација повољнија и тај број је између 40 и 60, зависно од месеца.

Истиче да, после оваквог викенда, можда није коректно говорити о бројевима, али се статистиком мора служити када се анализира.

Директор полиције објашњава и да је током летњих месеци саобраћај на магистралним путевима хетероген јер се на истом путу налазе и моторна возила која развијају велике брзине, теретна возила, трактори, разне пољопривредне машине и бицикли. Истиче да сваки од тих учесника за себе мора да поштује прописе.

Ребић додаје да је то прилика да се размисли о редукцији доступности путева за све учеснике у саобраћају у данима викенда.

Потребно мењати свест возача

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја подсећа да је, када је прошле године у априлу измењен закон, указао да ће ефекат казни имати ограничен временски домет у року од шест до 12 месеци. Истиче да се након тог периода ефекат топи и да се ситуација враћа на старо.

Због тога поручује да су значајне системске активности којима ће се променити свест возача. Возачи ће се казнама приморати да промене понашање, али им неће бити промењена свест, наводи Окановић.

Поручује да ниједна земља нема толико полицајаца да покрије сваки део пута и да је зато потребно радити на образовању учесника у саобраћају. У том смислу истакао је јаке медијске кампање које морају да буду бруталне.

"Не можемо некога ко 30 година није везивао појас на задњем седишту да убедимо апелом, морамо да имамо бруталне сцене на екранима и јаке кампање", поручио је Окановић и додао да је потребно значајно више садржаја из саобраћајног васпитања у школама.

У том смислу, објашњава да су многи изгубили животе јер нису потрошили две секунде да вежу појас. Говорећи о значају појаса, рекао је да је, на пример, ако се вози "само" 50 километара на час, то исто као пад са десет метара висине. Догодиће се унутрашње крварење и вероватно ће убрзо наступити смрт. Указује и да је невезивање на задњем седишту још страшније јер могу да страдају и они испред.

Двоточкаши често невидљиви за друге возаче

Коментаришући двоточкаше као учеснике у саобраћају, Владимир Ребић је рекао да су у претходном периоду, са Агенцијом за безбедност саобраћаја спровођене кампање јер возачи двоточкаша често могу да не буду виђени од стране других учесника у саобраћају, пре свега због брзине којом се крећу.

Додаје и да они често сматрају да, ако су на главном путу, имају апсолутну предност, али их возачи често не виде и не могу да антиципирају којом се брзином крећу. Нарочито је истакао да се они у градским условима крећу између возила и трака и да се дешава да их остали возачи не примете.

Када је реч о критичним тачкама у саобраћају, Дамир Окановић је рекао да су то оне деонице на којима се незгоде дешавају чешће него на осталим. Додаје да ту кривица не може да буде само на возачима, већ да постоје елементи пута који се могу отклонити.

Наводи да се ради на управљању црним тачкама, али истиче да су највеће црне тачке у нашим главама и да се то мора променити јаким и бруталним кампањама.

У том смислу, објашњава да су многи изгубили животе јер нису потрошили две секунде да вежу појас. Говорећи о значају појаса, рекао је да, на пример, ако се вози "само" 50 километара на час, то је исто као пад са десет метара висине. Догодиће се унутрашње крварење и вероватно ће убрзо наступити смрт. Указује и да је невезивање на задњем седишту још страшније јер могу да страдају и они испред.

Млади возачи несвесни ризика 

У летњим месецима млади више излазе, остају дуже у проводу и више се користе аутомобили. То су разлози због којих су летњи месеци ризичнији за безбедност у саобраћају рекао је, гостујући у Београдској хроници, саветник у Агенцији за саобраћај Милан Илић.

Према његовим речима, резултати истраживања у свету који се поклапају са домаћим истраживањима, показали су да млади возачи немају довољно пређених километара у саобраћају, да нису довољно свесни ризика као и да имају потребу за адреналином.

Каже и да је један од битних фактора за ризично понашање притисак вршњака уз брзину и конзумирање алкохола.

Милан Илић наводи и да у великим градовима полиција контролише возаче у близини места где се конзумирају алкохолна пића а у малим местима то није могуће у толикој мери. Исто тако, у великим местима, за разлику од мањих, постоје и такси службе.

Апелује на младе возаче и на њихове родитеље да буду свесни којим ризицима се излажу кад излазе у провод аутомобилом. Истиче да 95 одсто младих вози аутомобил који је у власништву њихових родитеља и да родитељи морају да буду свесни своје улоге и да личним примером покажу возачима како да буду безбедни. Илић наводи и да у свету постоје тренинзи за родтиеље.