Ко со чува, а ко је посипа по асфалту

Када су врели дани, Немци, Белгијанци и Холанђани посипају со по асфалту. Потпредседник Грађевинске коморе Горан Родић објашњава да је то зато што со упија влагу.

"Пошто је сам асфалт порозан, може конденз да се јави у порама и онда се дешава проклизвање и долази до деформација. Со упија влагу и на неки начин снижава површинску температуру која може бити и преко 70 степени", истиче Родић.

Тако на западу чувају готове путеве, а у изградњи је нешто слично и на градилишту у Улици 27. марта. Бетонска подлога за будући трамвајски колосек прекривена је платном од јуте. Тако се негује бетон, односно чува се од врелине, каже шеф градилишта Александар васовић.

Практично, чува се влажност бетона јер би наглим испаравањем испуцао или изгубио својства. Прекрива се бар недељу дана.

"У тим развијеним земљама као што је Немачка, хабајући слој је ливени асфалт, који је бољи него класични, јер није толико порозан. Он је идеалан за мостове јер им самим тим и продужава век. Ми га не употребљавамо, немамо технологију, нити фирме раде ливени асфалт", додаје Родић.

Колотрази и ударне рупе који су опасни за возаче, настају због слабе подлоге, лошег састава асфалта, нарочито у горњем слоју, брзе градње због кратких или обећаних рокова. И за квалитет и стање путева одговорни су извођач и надзор.

Челници фирми за инвестирање и изградњу путева у главном граду нису чули за бацање соли по асфалту у лето, а нису ни сигурни да је у питању само со.

У "Београд путу" су ових дана унапредили радове на крпљењу ударних рупа коришћењем арматуре и то раде ноћу и викендом.

У Институту за путеве нису упознати са новим методама заштите асфалта, додавањем соли. До сада нису испитивали утицај соли на асфалт па и немају другачији одговор, стоји у саопштењу.