Искуства Србије – модел за земље у којима бораве мигранти

Током прошле године, мигрантима у Србији пружено је око 100.000 разних здравствених услуга. Због свега што смо у последњих неколико година урадили, наша земља је похваљена у међународним оквирима, а препоручено је и да наша искуства буду коришћена као модел за друге земље у којима бораве мигранти.

У Србији у овом тренутку нема много миграната, али их је од почетка мигранстке кризе кроз нашу земљу прошло и боравило на хиљаде и хиљаде.

"Мигранти су људи као и ми, већином путују далеко, прелазе хиљаде километара. Испостављени су различитим ризицима, најпре од инфективних болести, повреда, а наравно изложени су и страшно великом стресу. Све то се може одразити на здравље. То да мигранти доносе неке егзотичне болести у европске земље, то је заправо мит", каже др Марјан Ивануша, директор Канцеларије СЗО у Србији.

На почетку мигрантске кризе, регистроване су епидемије шуге и вашљивости, док према подацима Батута, најчешће оболевају од респираторних болести и гастроентеролошких проблема. Посебна пажња посвећена је вакцинацији и имунизацији, посебно од оних заразних болести које нису искорењене у земљама из којих долазе.

"Успели смо да вакцинишемо више од 1.300 деце. Постигнути су потупни обухвати вакцинацијом, пре свега против дифтерије, пертусиса, дечје парализе и посебно бих истакла вакцинацију протв малих богиња која је у овом периоду била посебно значајна. Сва деца која су се затекла у транзитно-прихватним центрима и у центрима за азил су у потпуности вакцинисана, и активност се континуирано наставља. Није било одбијања", навела је др Верица Јовановић, директорка Института Батут.

Због свега што је наш здравствени систем урадио у здравственом збрињавању миграната стигле су похвале из Европске уније, Уједињених нација, Светске здравствене организације. 

"Морам да кажем да је наш здравствени систем, ево сада имамо и повратне информације, успео да одговори на све изазове који су се дешавали пред нама у процесу збрињавања миграната", рекла је др Весна Књегињић из Министарства здравља и навела да је у одговору на изазове учествовала мрежа здравствених установа.

"Кад год да се ради нешто, то је интеракција између локалних стручњака, српских стручњака који су одрадили свој посао најбоље што су могли, нових знања које су донели стручњаци СЗО. Дакле, и ми смо нешто научили као СЗО од тога, и та знања наши стручњаци могу да користе и у другим земљама које се суочавају исто тако са проблемом миграната и избеглица", рекао је Марјан Ивануша.

Око 20.000 миграната прошло је прошле године кроз наше прихватне центре. Већина жели да настави свој пут даље ка некој од земаља Западне Европе.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом