У српским болницама на Космету лече се сви

У Здравственом центру у северном делу Косовске Митровице прегледи и операције се не заказују. Све се ради одмах због пацијената који из средина одакле долазе немају редован превоз.

Медицинско особље и лекари кажу да су навикли на различите ситуације па проблеме стрпљиво превазилазе како би сви пацијенти на време добили потребну медицинску помоћ.

"Мислим да не постоји болница у којој је тежа ситуација него здравствени центар у Косовској Митровици. То је установа која пружа преко 95 одсто свих стационарних услуга на територији Косова и Метохије. Нажалост, и једина установа која је Србима на располагању у братској средини", каже доц. др Златан Елек, помоћник директора КБЦ-а у Косовској Митровици.

На Косову и Метохији здравствени радници морају да се боре за свој, али и за опстанак институција у којима раде, јер су често на удару политичких одлука које долазе из Приштине.

"Косовске институције практично покушавају да отежају услове за живот, да наш живот учине што тежим и то се ради плански, организовано, систематски", истиче директор КБЦ-а др Милан Ивановић.

Притисак је, кажу, увек јак, и то се неминовно одражава на свеукупно здравље становника.

"Јако су изражене неке кардиоваскуларне болести, где стрес има свој примат", наводи др Бојана Бојковић која је начелница Интерног одељења.

У српским здравственим установама лече се сви, без обзира на националну припадност.

Клиничко-болнички центар Приштина, који две деценије ради у Грачаници, збрињава више од 60.000 осигураника.

"Имамо довољно храбрости, чврстине и знања да на овим просторима нашем народу и у даљој будућности омогућимо квалитетну заштиту јер смо свесни да је то један од кључних фактора опстанка на Космету", рекао је в. д. директора КБЦ Приштина–Грачаница проф. др Братислав Лазић.

Српски здравствени радници поручују да здравство не сме бити терен за политичке игре, јер право на квалитетну здравствену негу, кажу, морају да имају подједнако сви становници Косова и Метохије.