У припреми акредитација студија србистике

На Филолошком факултету, на пример, је остало слободно 350 места. Од ове године ту ће се учити хебрејски и библиотекарство и информатика са страним језицима.

Проф. Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета Универзитета у Београду каже да им је Министарство просвете изашло у сусрет и због увођења нових језиика као што су азербејџански и хебрејски и неких неких других предмета и студијских профила, повећало број буџетски финансираних места.

"Тако да имамо на језику, књижевности и култури још 12 буџетских места преосталих за септембарски уписни рок и на три студијска програма српских студија за које смо ми матични у читавом свету, имамо преко 90 буџетских места", каже проф Марковић.

За разлику од наших академаца, интересовање студената, пре свега, из Кине за студије српског језика је велико. У припреми је акредитација студија србистике као стране филологије у трајању од четири године.

"Тако да ми одговарамо, то је исто парадокс на велику међународну тражњу за србистиком и за студијама српског језика у свим формама и на свим нивоима. Ми управо радимо на акредитацији наших наставних елемената српског језика и наше дипломе којом се проверева знање српског језика као Л2 као страног језика", каже Марковићева.

Струковни српски језик био би права ствар на универзитету, сматрају филолози, посебно оним студентима који знају да ће им то бити корисно у њиховом даљем раду.

"Не можете имати стручњака у било којој области који ће се лепо изражавати и квалитетно одговарати потребама писања извештаја, реферата, даљег рада у било којој области својим шефовима или међународним конференцијама уколико не влада добро својим матерњим језиком", истакла је Марковићева.

Сматрају да је реално и неопходно да у друштвенохуманистичким наукама студенти у некој форми и у неком обиму, можда преко неке краће наставе, преко неког краћег садржаја добијају потребна знања српског језика у функцији њихове струке.