Тужилац за високотехнолошки криминал: Не постоји апсолутна анонимности на интернету

Бранко Стаменковић је гостујући у Хроници РТС-а поводом хапшења жене из Шапца због сумње да је на Твитеру упутила претње деци председника Републике Србије Александра Вучића, рекао је да ће Тужилаштво наставити са спровођењем доказних радњи. 

"Лицу је одређено задржавање у трајњу од 48 часова и најкасније у недељу ће та особа бити саслушана због постојања основане сумње да је извршила кривично дело угрожавања сигурности", навео је Стаменковић.

Стаменковић наводи да се ради о једном од озбиљнијих кривичних дела, где се прети да ће се напасти на живот и тело одређене особе или њему блиских лица.

"Казна може ићи и до пет година затвора, због озбиљнијег начина извршења кривичног дела", истакао је Стаменковић.

Интернет – културолошко бојно поље 

Према његовим речима, интернет је постао културолошко бојно поље, јер је комуникација путем друштвених мрежа постала деперсонализована.

"Људи који интензивније котристе друштвене мреже некако губе контакт са реалношћу и сматрају да то што раде на друштвеним мрежама постоји и остаје у сајбер простору. Међутим, ако извршите кривично и у сајбер простору, то дело се појављује и у реалном простору. Људи мисле да немају одговорност и да их нећемо пронаћи. Просто, то није тачно", казао је Стаменковић.

Додаје да један део грађана не разуме колико је држава одлучна и упорна да до краја спроведе кривични поступак и лице које је извршило кривично дело изложи санкцији, која на крају претпоставља одлазак у затвор.

Стаменковић наводи да је понекад тешко да се уђе у лажне профиле, али да држава има техничке могућности и могућности међународне размене и сарадње да дође до података о уређају, а на крају и до особе која је користила тај уређај за извршење кривичног дела.

"Апсолутна анонимност у сајбер простору не постоји", нагласио је Стаменковић.

За истраге важна сарадња са родитељима 

У четвртак је после вишедневног трагања нађена 16-огодишњакиња за коју се сумња да је побегла од куће после дописивања са особом која је, по свему судећи, имала лажни профил. Она је мислила да је у питању младић, њен отац сумња да је реч о старијем мушкарцу.

Стаменковићев савет родитељима је да разговарају са својом децом и да имају сазнање шта им деца раде на друштвеним мрежама, и да то контролишу.

Родитељи, каже, имају право и дужност да се брину о својој деци.

"Ми смо били изузетно успешни у разрешавању оваквих случајева када смо имали сарадњу са родитељима. Подсетићу, скоро је био један предмет - ради се о професору музике из једне музичке школе у Београду - дошли смо до тога да се ради о човеку коме су деца поверена, а испоставило се да иза умишљаја те особе стоје неке намере које су далеко од добронамерних", рекао је Стаменковић.

Неопходна опрезност на интернету

Наводи да нису добили пријаву злоупотребе апликације "фејс ап", али према међународним искуствима, чини се, каже, да има простора за злоупотребу.

"Ви морате да дате фотографију, а она се онда похрањује на мреже те компаније. Ти подаци остају забележени, али и ваша ип адреса, време пријављивања, али и ваш браузер. Та фотографија остаје на располагању тој компанији и онда та фотографија може даље да се користи", додао је Стаменковић.

Препоручио би, каже, опрезност - да се не оставља пуно података на интернету, јер подаци могу бити злоупотребљени.

"Велике компаније вас таргетирају због приказивања реклама или неких других садржаја. Тако да ти подаци које сте оставили на одређеној друштвеној мрежи, они више нису ваши. Што мање података остављате то је боље за анонимност на интернету", навео је Стаменковић.