Два амандмана на предлог закона о несталим бебама, усвајање на јесен

Први амандман треба да детаљно регулише употребу ДНК анализе током судског поступка, док други истиче обавезност судске пресуде из овог поступка у односу на друге судске поступке.

Предлог овог закона чији пун назив гласи Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији је у скупштинској процедури од марта прошле године, а његово усвајање се очекује крајем октобра или почетком новембра.

Савет Европе у овом случају спроводи надзор над извршењем пресуде Европског суда за људска права из 2013. године, којом је, поводом представке Зорице Јовановић у чију је корист пресудио, држави Србији наложио да законски и институционално реши питање несталих беба.

У обавештењу упућеном Комитету министра, а које је медијима проследио Савет Европе, предлагач закона је указао да његово усвајање очекује током следећег редовног заседања Народне скупштине, односно крајем октобра или почетком новембра, у сваком случају пре заседања Комитета министара у децембру.

Амандман 17а каже да у циљу утврђивања чињеница које се тичу новорођенчади, суд може да наложи спровођење ДНК анализе. Биолошки материјал може да се узме од подносиоца предлога или друге особе која би могла бити повезана са несталим новорођенчетом, као и са тела.

Узимање биолошког узорка ради ДНК анализе, особа може да одбије само уколико би то шкодило његовом здрављу.

У случају да подносилац предлога неоправдано одбије ДНК анализу сматраће се да је повукао предлог, каже амандман. 

Уколико пак друга особа одбије ДНК анализу суд ће му одмах изрећи новчану кажну од 30.000 до 450.000 динара, а ако то настави да чини и даље суд ће га казнити поново.

Суд такође може, писаним путем да од органа надлежног за чување регистра ДНК тражи тај регистар ради упоређивања ДНК профила. 

Амандман 25а каже да ће у кривичном или у другом поступку, орган који води поступак бити обавезан коначном пресудом донетом у поступку спроведеном по Закону о несталим бебама, а која утврђује чињенице у вези са смрћу детета.

Информације и одштета

Комитет министара – тело које чине заменици министара Савета Европе, најавило је у јуну на последњем састанку да ће испуњење пресуде Јовановић против Србија, наставити да разматра и на следећем састанку, у септембру.

Комитет сматра да је усвајање Закона апсолутно неопходно да би родитељи несталих беба добили информације о судбини деце, као и индивидуалну одштету.

Налог Србији за законско и институционално решавање питања несталих беба издао је 2013. године Суд за људска права у Стразбуру у пресуди поводом случаја Зорице Јовановић у чију је корист пресудио.

Том одлуком је Србији осим доношења поменутог закона, наложено да исплати 10.000 евра одштете и судске трошкове Зорици Јовановић јер држава ни после 30 година није успела да објасни шта се догодило са њеном бебом, која је рођена као здрава на клиници у Ћуприји у октобру 1983, а затим три дана касније умрла.

Породиљи никада није понуђено објашњење нити јој је било дозвољено да види тело детета, а власти нису успеле да пронађу ни бебину умрлицу ни резултате аутопсије, а тужбе против особља клинике одбијене су као неосноване.