Данас је летњи Аранђеловдан

Данашњи празник установљен је на Светој Гори у деветом веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје, где је прстом на камену исписао песму Богородици.

Овај архангел саопштио је пророку Мојсију како је створен свет, што је он записао у књизи Постања, пророку Данилу тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, Светој Ани да ће родити благословену деву Марију, првосвештенику Захарију да ће му се родити син Јован Претеча.

Светој Деви у Назарету благовестио је зачеће и рађање сина Божјег.

Јавио се и праведном Јосифу и пастирима код Витлејема, Исусу у Гетсиманском врту, женама мироносицама.

Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о васкрсењу Христовом.

Фреска архангела Гаврила у средњовековном манастиру Милешева позната као Бели анђео једна је од најлепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума.

У народу, празник је познат и као летњи Аранђеловдан за који се везују многобројни обичаји, према којима се онима који поштују веру на овај дан забрањен скоро сваки рад.

Свечарење на КиМ 

Летњи Аранђеловдан је крсна слава неколико храмова на Косову и Метохији.

У Рашко-призренској епархији свечари – народ Гњиланског Поморавља у манастиру Драганцу, где је радила и једна од првих школа у Србији.

"Овде живи близу 30.000 Срба у Косовском Поморављу. То је народ који није ни одлазио одавде у она послератна времена. Мислим да им није довољно пажње посвећено. То је народ од кога сам много научио и учим, јер су то потомци људи који су у немогућим околностима опстали на ономе што је светиња – света земља, оно што је баштина, што се не продаје", каже архимандрит Иларион, игуман манастира Драганца.

Слава је и задужбине цара Душана – манастира Светих арханђела код Призрена. Аранђеловдан је слава Црне реке, једног од српских манастира са најлепшом пећинском црквом.

"У неком прошлом времену ми смо у том средњем веку тражили таму не видећи доминантну светлост. Имамо срећу да постајемо данас свесни те светлости и та светлост је путоказ за будућност, нада могућег опстајања и нада могућег васкрсења", наводи др Драгиша Бојовић, професор Средњовековне књижевности.

Празничне молитве у храмовима су нада у повратак расељених на вековна породична имања, и вера у трајање православаца у енклавама, где Срби опстају упркос недаћама.

Свечарењем величају и милешевског Белог анђела, отелотворење најважнијег хришћанског тројства – љубави, вере и наде. Сликарска композиција која се убраја у највише домете европске уметности средњег века задивљује све који походе задужбину Стефана Владислава из 13. столећа, недалеко од Пријепоља.