Времеплов (26. јул 2019)

1809. - Умро Јован Мушкатировић, књижевник, сакупљач народних пословица, први Србин - адвокат (Сента, 1743 - Пешта, 26. 07. 1809)

1815. - Бој на Дубљу у Другом српском устанку

1815. - Умро Сима Ненадовић, војвода (Бранковина, 1793 - Дубље, 26. 07. 1815)

1847. - Либерија (земља слободних) проглашена првом независном државом у Африци

1854. - Рођен Филип Шарл Гоше, француски дерматолог, установио редак метаболички поремећај, познат као Гошеова болест (Ниевр, 26. 07. 1854 - 25. 01. 1918)

1856. - Рођен Џорџ Бернард Шо, енглески књижевник, нобеловац (Даблин, 26. 07. 1856 - Ејот Сен Лоренс, 02. 11. 1950)

Један од највећих енглеских драмских писаца, Шо је каријеру почео писањем романа и позоришних критика, а тек се касније огледао у драмском стваралаштву. Написао је преко 50 позоришних комада, а на последњем је радио кад је имао чак 94 године. Први његов комад "Куће удовачке" приказан је 1892. године. Осам година касније, објавио је збирку "Три позоришна комада за пуританце". Следили су комади: "Човек и натчовек", "Враћање Метузалему", "Пигмалион", "Кандида", "Занат госпође Ворн"... У њима је Шо драмски сукоб, уместо емотивног, пренео у област интелектуалног и идејног. Смелим и рационалним духом он је у делима изложио своја схватања рушећи идоле савременог друштва - застареле и назадне конвенције и лажни морал у области религије и етике. Шоова љубавна преписка, драматизована 1960. под називом "Драги мој лажљивче", била је једна од легендарних представа београдског "Атељеа 212". Она представља само део огромног опуса, који чини преко 250 хиљада писама. Шо је, 1929. године посетио Дубровник и Цетиње, а написао је комедију "Армија и човек" са темом из српско-бугарског рата, 1855. године. Нобелову награду за књижевност добио је 1925. године.

1865. - Рођен Милош Савчић, инжењер, генерални директор Југословенских државних железница, министар грађевине, председник Београдске општине (Свилајнац, 26. 07. 1865 - 1941)

1875. - Рођен Карл Густав Јунг, швајцарски психоаналитичар (Кешвил, 26. 07. 1875 - Кушнахт, 06. 06. 1961)

1885. - Рођен Андре Мороа (Емил Ерцог), француски књижевник и публициста, академик (Елбеф, 26. 07. 1885 - Неји, 09. 10. 1967)

1887. - Пољски лекар Лудвиг Заменхоф објавио прву књигу на есперанту

1894. - Рођен Олдоуз Хаксли, енглески књижевник (Годалминг, 26. 07. 1894 - Лос Анђелес, 22. 11. 1963)

1894. - Рођен Миленко Ђурић, сликар и графичар (Земун, 26. 07. 1894 - Загреб, 21. 01. 1945)

1928. - Рођен Стенли Кјубрик, амерички филмски редитељ (Њујорк, 26. 07. 1928 - Сент Албенс, 07. 03. 1999)

1930. - У Вороњежу изведен први групни скок падобранаца
1935. - Рођен Марко Марковић, новинар и уредник Спортског програма Радио-телевизије Србије, доајен спортског новинарства (Лесковац, 26. 07. 1935 - Београд, 23. 12. 2011)

1943. - Рођен Мик Џегер (Мајкл Филип), британски рок-певач, члан групе "Тhe Rolling Stones" (Дартфорд, 26. 07. 1943)

1945. - Рођен Станиша Стошић, певач народне музике (Врбово, 26. 07. 1945 - Београд, 08. 04. 2008)

1945. - Рођена Хелен Мирен (Јелена Васиљевна Миронова), британска позоришна и филмска глумица, добитница "Оскар"-а (Лондон, 26. 07. 1945)

1947. - Основана Централна обавештајна агенција Сједињених Америчких Држава (CIA)

1948. - Рођен Андрија Ђукић, филмски и ТВ редитељ, професор Факултета драмских уметности у Београду, син редитеља Лоле Ђукића (Београд, 26. 07. 1948 - Београд, 26. 07. 2017)

1952. - Умрла Ева Перон, аргентински народни трибун, супруга Хуана Перона (Буенос Аирес, 07. 05. 1919 - Буенос Аирес, 26. 07. 1952)

1953. - Почела Кубанска револуција

1956. - Египат национализовао Суецки канал

1963. - Катастрофални земљотрес погодио Скопље, погинуло 1070 људи и причињена велика материјална штета

1964. - Рођена Сандра Булок, америчка филмска глумица, добитница "Оскар"-а (Арлингтон, 26. 07. 1964)

1966. - Умро проф. др Александар Симић, специјалиста - радиолог (Осечина, 26. 06. 1899 - Београд, 26. 07. 1966)

1970. - Рођен Дејан Удовичић, ватерполиста и тренер, селектор репрезентације(Београд, 26. 07. 1970)

1984. - Умро Џорџ Хорас Галуп, амерички статистичар, оснивач и директор Галуповог института за испитивање јавног мнења (Џеферсон, 18. 11. 1902 - Шингел, 26. 07. 1984)

1986. - Умро Аверал Хариман, амерички политичар и дипломата (Њујорк, 15. 11. 1891 - Њујорк, 26. 07. 1986)

1992. - Основана Демократска странка Србије (ДСС), први председник др Војислав Коштуница

2006. - Умро Ејуб Штитковац, новинар, књижевник и публициста (Жепа, 27. 02. 1947 - Београд, 26. 07. 2006)

2009. - Умро Мерс Канингам, амерички плесач и кореограф (Сентралија, 16. 04. 1919 - Њујорк, 26. 07. 2009)

2016. - Умро Мохамед Кан, египатски филмски режисер (Каиро, 26. 10. 1942 - Каиро, 26. 07. 2016)

2017. - Умро Андрија Ђукић, редитељ, професор ТВ режије на Факултету драмских уметности у Београду, син редитеља Лоле Ђукића (Београд, 26. 07. 1948 - Београд, 26. 07. 2017)

2018. - Умро Адем Демаћи, косовски политичар и књижевник, идеолог косовских Албанаца (Приштина, 26. 02. 1938 - Приштина, 26. 07. 2018)

2018. - Умро др Миодраг Радовић, преводилац и лектор, професор Филозофског факулета у Новом Саду, један од оснивача Катедре за компаративну књижевност (Камењача, 30. 03. 1945 - 26. 07. 2018)

2018. - Умро Иван Јокић Јокан, атлетичар-препонаш, репрезентативац, тренер атлетских репрезентација Хрватске и Југославије (Дицмо, 03. 02. 1945 - Задар, 26. 07. 2018)