Мајстор Урош даје нови живот старом дрвету

Како у градњи објеката задржати старину и аутентични изглед прошлих времена – то зна Урош Студен. Затекли смо га на послу, ради на заштитној огради на степеницама у етно-ресторану у Грачаници. Шест година је посвећен послу у централном делу Косова.

"Ово је све урађено од амбара, старих амбара и старих објеката, од кошева што кажу. Материјал је угавном храст, односно цер, тврдо дрво које постоји на овим просторима и на подручју Косова", објашњава Урош Студен и додаје да тренутно ради са дрветом старим 70-80 година.

А дрво, каже мајстор Урош, што је старије то је стабилније и не помера се. Просушено је. Врата на улазу у ресторан тешка су 300 килограма.

"Настојим да буде све оригинално и ништа модерно, ништа ново не убацујем, да се задржи та једна старина и изглед етно-реторана, односно објеката и кућа какве су некада биле и како се накада живело", додаје мајстор Урош.

Власник етно-ресторана у Грачаници каже да је случајно пронашао мајстора Уроша и није погрешио што га је ангажовао.

"Дрво је свуда његово, камин је његов, улазна врата, излазна врата. Све што видите од дрвета све је његово, његових руку дело", истиче власник објекта Миодраг Николић.

Мајстор Урош је склоност према грађевинарству наследио од оца. Ретко истиче да је био пилот у бившој Југославији и да је управљао млазним борбеним авионима. Током рата деведесетих година могао је да изгуби живот.

"Тада сам летео 'јастребом' авионом са Удбине из Крајине и Ф-16 амерички ме ракетирао, али успео сам се катапултирати. Практично сам прошао без повреда", наводи Урош Студен.

Урош се присећа да је током рата било најтеже када су млади људи губили животе. Све, каже, може да се надокнади, али живот младе особе не може. Породица му је расељена на све стране – у Београду, Италији, Аустралији.