Шангајска листа, чему могу да се надају српски универзитети

Универзитет у Београду потврдио је своју позицију у рангирањима по научним областима на Шангајској листи за 2019. годину. Од укупно 54 научне области, колико обухвата класификација коју примењује ово истраживање, Универзитет у Београду је, на основу показатеља везаних за радове својих наставника, истраживача и сарадника објављене у врхунским међународним научним часописима, високо оцењен – међу првих петсто у 25 области.

Ово је друга година откако Шангајска листа вреднује појединачне уже научне области. На Универзитету у Београду и даље су најбоље пласирани наука о храни и рударство и инжењерство минерала.

"Ви знате да се динамика научно-истраживачког рада заснива на неким пројектним циклусима, пројектним задацима и како се они завршавају, иду одређене динамике објављивања научних радова", истакла је Иванка Поповић, председница КОНУС-а и ректорка Универзитета у Београду.

Верује да једна озбиљна анализа трендова која постоји у ужим научним областима може да дође тек после пет година и да ће се онда знати да ли наше области напредују или слабе, као и да се тада могу дати озбиљнији закључци и смернице за даљи рад.

Универзитет у Новом Саду високе оцене добио је за прехрамбену технологију, ветерину и хемијско инжењерство, а Универзитет у Крагујевцу за клиничку медицину и математику.

"Тако да се надам, с обзиром на то да је тај процес дуготрајан и да се не може преко ноћи доћи на ту листу, да ће ускоро Универзитет у Крагујевцу и у наредним годинама имати на тој листи више научних области", рекао је ректор Универзитета у Крагујевцу Ненад Филиповић.

На Београдском универзитету се надају да ће и ове године остати међу најбољих 500 универзитета у свету.

"Имајући у виду напоре које улажу друге државе да оснаже своје високо образовање и своје универзитете, и с друге стране једну стагнацију која постоји у Србији у вези са науком, а надам се да ће се то променити са радом сада новог Фонда за науку, можемо очекивати одређени пад Универзитета у Београду на Шангајској листи", нагласила је Поповићева.

Ако се све, како је додала, реализује како бисмо желели са Фондом за науку и са очекиваним Законом о науци и истраживању, Универзитет у Београду и други универзитети у Србији би требало да имају појачане ефекте у научно-истраживачком раду, али ће се то на листи тек осетити за две године, закључила је Поповићева.

Средином августа знаће се на ком ће се месту наћи наш највећи и најстарији универзитет.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.