Беч је највећи станодавац на свету, а Београд?

Беч има око два милиона становника, а скоро 60 одсто живи у становима у власништву града. Реализација најуспешнијег концепта стамбеног збрињавања у свету започета је 1919. и траје све до данас.

Многим генерацијама Бечлија на овај начин омогућено је пристојно становање, а овај град постао је највећи станодавац на свету. 

Данас располаже са око 230.000 станова. Најам износи седам и по евра по квадрату и ова конкуренција спречава приватне станодавце да дижу цене.

Потписивањем уговора, грађани остварују право становања на неодређено време без улагања својих средстава. Касније то право могу да пренесу и на наследнике.

Да би се прилагодили актуелним трендовима и новим потребама, бечке власти, последњих година, граде паметне социјалне станове.

До сада је изграђено 8.700, а у плану је да се годишње гради између два ипо и 3.000 паметних станова.

Многи европски градови временом су распродали свој стамбени фонд јер су га сматрали финансијским теретом.

И Србија има дисконтинуитет у социјалној станоградњи. Социолог Мина Петровић са Филозофског факултета објашњава да су то у почетку били станови за радничку класу.

"Најодрживији системи су они који имају разуђени модел, који није усмерен само на најугроженије, већ на младе брачне парове који желе да се осамостале, који нису економски способни да сами решавају стамбено питање", навела је Петровићева.

Данас имамо, истиче, потпуни изостанак стамбеног фонда на основу ког бисмо даље развијали концепт. Немамо ни мере које би водиле ка томе.

Европска комисија критиковала је бечки стамбени концепт јер сматра да он крши тржишну конкуренцију на штету приватног сектора. Из Беча су одговорили да инсистирају на моделу који подржава средњу класу и промовише социјалну различитост.