Штета се збраја, чека се санација

Постављањем лансирног моста Војска је у Срирчи код Краљева повезала осамдесетак домаћинстава са остатком града од кога су били одсечени пет дана. Жељко Глишовић је последњи прешао мост у Сирчи, неколико тренутака пре рушавања.

"Била су ми жена и дете у аутомобилу. Вода је почела да прелива преко моста, одмако сам од моста 50 метара, мост је пао", испричап је Жељко.

Осим за мостове, Краљевчанима је помоћ потребна и за санацију путева, јавних објеката и приватних станова. То ће их коштати 560 милиона динара процењује се у извештају градоначелника. 

"Поред оних домаћинстава која у потпуности реално сагледавају ситуацију, има и оних који или због панике или због различитих лукративних намера прецењују вредност штете која је настала на објектима. Међутим, грађани треба да знају да држава није у обавези да надокнади сву насталу штету већ да држава даје помоћ", каже Предраг Терзић, градоначелник Краљева.

А она ће за домаћинства износити од 120 до 600 хиљада динара. За губитке у привреди и пољопривреди биће опредељен додатни новац. Колико знаће се после процене која се не очекује тако брзо.

Кенан Хот, председник општине Тутин каже да је око 1.000 хeктара пољопривредног земљишта уништено.

"Имамо поплављено преко 20 привредних објеката и један од заиста највећих проблема јесте језеро Ггазиводе које је постало еколошка катастрофа", каже Хот.

Мирослав Николић, председник општине Кнић каже да је један од највећих проблема огромна штета на пољопривредном земљишту, јер је скоро 2.000 хектара потопљено.

Миливоје Дооовић, председник општине Лучани је рекао да је оштећено око 20 мостова, 30 километара општинских путева прве и друге категорије и некатегорисаних путних праваца.

Министар пољопривреде обећава помоћ за обнову сеоских путева. Каже и да ће преко робних резерви обезбедити храну за људе, сточна храна као и гориво за механизацију.

"Имамо 4.200 хектара који се налазе под водом потпуно или делимично. Оно што је потпуно сигурно то је да су 90 одсто су ратарске културе, остало отпада на воће. Проблем нам представљају засади малина, засади јагода што је неповратно и оно што се налази у пластеницима не може да се врати", каже Бранислав Недимовић.

Пољопривредници ће надокнаду губитака од елементарних непогода убудуће моћи да траже искључиво од осигуравајућих кућа. Размишља се и о новом оделу будући да субвенције државе од 70 одсто за ризична подручја нису донела жељене резултате. 

"Имамо ту два алата. један је да то вежемо за субвенције а онда имамо други пар рукава - то значи да осигуравајуће куће морају стриктно свега тога да се држе.  С друге стране, потпуно покривање осигурања, да вам право кажем технички је то изводљиво, али онда се поставља питање да ли ће људи опет то да раде - све полази од наше свести", каже Недимовић.

Осим грађана свест и начин рада мораће да промени и држава, односно локалне самоуправе.

"Радићемо санирање локалних водотокова, локалне превентивне инфраструктуре, радићемо обнову где је потребно система за вододснабдевање, канализационих система, радимо и санацију клизишта", рекао је Марко Благојевић из Канцеларије за јавна улагања.

Док се неки боре са водом која се још није повукла, у Новом Пазару недостаје вода за пиће. Цистернама ће им помоћи Чачани.