Грађани имају право да знају како се влада у њихово име

Народна скупштина Републике Србије усвојила је 2004. године Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Законом је установљен Повереник за информације од јавног значаја, као самосталан државни орган, независан у вршењу надлежности, ради обезбеђивања остваривања права на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Усвајањем Закона о заштити података о личности 2008. године, надлежност повереника проширена је и на ову област.

Током 15 година Повереник је примио укупно 76.059 предмета, почевши од 438 предмета у 2005. до чак 13.591 предмета у 2018. години. Раст броја предмета праћен је и растом службе која је почела са шест запослених у првој години, да би у 2019. служба бројала 76 људи. 

Заменица повереника Станојла Мандић рекла је за Интернет портал РТС-а да су грађани у почетку често доживљавали тражење информација од органа као нешто чиме би они могли да увреде власт.

"Међутим, врло брзо је постало јасно да информације које су у поседу власти представљају јавно добро. Плаћено је јавним новцем. Ти од којих се траже информације врше некаква јавна овлашћења и сасвим је нормално да грађани хоће да знају како неко врши власт у њихово име. Ето, ту је требало можда мало више времена да грађани схвате да им то право припада. На крају крајева, гарантује им га и Устав и Закон. Наравно да је то мало теже у локалним срединама где се више и познају и размишљају о некаквим последицама тог обраћања и тражења него у већим градовима", рекла је Станојла Мандић.

Временом су расли и институција и свест грађана, али у служби Повереника кажу да се још увек може радити на тој афирмацији права.

"Оно што је јако важно, да сами органи не чекају да им се грађани обраћају него да сами што више тих информација чине доступним. Не можемо да кажемо да ту нема помака, заиста има, на нашу иницијативу, а и то је законска обавеза. Почео је циклус отварања података и мислим да је то добро. То је заправо и будућност права јавности да зна. Да што мање буде тог обраћања, већ да то остваривање права буде комфорније", поручила је Станојла Мандић.

У ишчекивању новог повереника 

Првих 15 година рада службе обележио је повереник Родољуб Шабић који је на ту функцију биран 2004. и 2011. године. Крајем прошле године њему је мандат истекао, а нови повереник још није изабран.

"Јако је важно изабрати новог повереника јер Скупштина тиме показује колико је важна ова институција. Без обзира на то што смо ми један уигран тим и добар тим, и што и даље радимо свој посао, и држимо се слова закона, постоји могућност да многе одлуке које се тичу нашег рада буду пролонгиране баш зато што немамо челног човека. Примера ради, да буде одложена наша систематизација која је услов за прилагођавање наше организације новим пословима у складу са новим законом о заштити података", објаснила је Станојла Мандић. 

У уводној речи за јубиларну монографију Родољуб Шабић је написао да је био у прилици да заједно са екипом сталних сарадника и у доброј корелацији са грађанима, цивилним друштвом, и новинарима, гради институцију и афирмише идеје неопходне друштву које жели да буде демократско и уређено.

Међу онима који чине институцију је и генерални секретар Маринко Радић који је 12 година на тој позицији. У изјави за Интернет-портал РТС-а рекао је да је највећи изазов био да се у свест грађана и јавност унесу права на приступ информацијама и право на заштиту података о личности.

"У оба случаја то је први пут урађено у Србији са наше стране. А ми смо морали при томе да будемо државни орган који је поступао по прописима, правилима управног поступка. И ми смо морали прво да изградимо свест, а истовремено да изградимо и посебна знања у служби да би могли да управљамо тим правима која су се тицала људских судбина", истакао је Радић.

Додао је да су учили од страних колега истовремено сами градећи институцију јер је реч о специфичним знањима.

Шта нам доноси монографија

Добар начин за обележавање 15 година рада је публиковање монографије. Председница Уређивачкг одбора Невена Ружић рекла је да је служба можда превише била окупирана жалбама, поступањем у року, давањем мишљења и надзорима, да је путовала кроз Србију, а да то није документовала.

Сакупљени су материјали и све то је по узору на неке друге органе у Европи представљено у монографији.

Осим хронологије развоја институције, изабраних фотографија, излистаних награда које је Повереник примио, статистике предмета, објављени су и ауторски текстови заменице повереника Станојле Мандић, помоћника генералног секретара Александра Ресановића, професора Факултета политичких наука Дејана Миленковића и програмског директора организације Транспарентност Србија Немање Ненадића.

Монографија је доступна и у енглеском преводу.

Сарадња са Словенијом чини чуда 

Институција Повереника одличну сарадњу за првих 15 година успоставила је са истом институцијом у Словенији. Информацијска повереница те земље Мојца Преселник добила је захвалницу. Она ја за портал РТС-а рекла да су две институције училе једна од друге.

"То је сарадња која стварно, могу рећи, прави чуда. Слични су нам правни системи, и једно и друго право стоје нам у Уставу, то је јако битно. Нема много земаља које имају и једно и друго право записано у Уставу. Поред тога, и сам систем рада нам је сличан", истакла је Преселникова.

Додаје да су слични и изазови и да је важна упорност на путу ка транспарентности.

"Промовишемо право на транспарентност. Људи имају право да знају као се троши јавни новац и то је једина парадигма која је битна. Сличне су и препреке. Свака власт тешко даје ове информације. То је иманентно свакој власти свуда у свету", каже Мојца Преселник.

Изнела је податак да је српски Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја веома добар и да је на трећем месту у свету, а да је словеначки на петом.