Шарчевић о бизнису на факултетима

Младен Шарчевић је током недавног разговора са студентима машинства рекао да је Центар за промоцију науке, у Закону о науци и истраживањима који треба да се усвоји, постављен као ново, јако тело које ће имати своје регионалне центре.

"Тиме ми имамо сада основ да буџетирамо средства за Центар за промоцију преко кога ће студенти моћи да користе средства за своје пројекте. Јер до сада је било да факултети то раде преко својих трошкова – сопствених прихода", рекао је Младен Шарчевић.

Закон о финансирању високог образовања ради се годину и по дана, јер има разних отпора, рекао је Шарчевић.

Указује да имамо мапу стратегије до 2030. године да што више омогућимо лакше и јефтиније студије, а квалитетније. "И то је најтежи део трансформације у реформи образовања", рекао је министар просвете.

О финансирању 

Шарчевић је истакао да ће се направити кампус техничких факултета.

"Нама сад недостају зграде. Ево, ту је пројекат да се изгради једна велика зграда на месту малих зградица (простор око факултета – ТМФ, ЕТФ, Машински факултет). Тај простор је идеалан, јер ту правимо кампус техничких факултета", навео је министар.

Шарчевић је истакао да се финансирање по броју студената показало као једна лоша стратегија, јер су неки факултети нашли начин да манипулишу, и да не испуне квоте.

Рекао је и да је Фонд за науку формиран у билатералној сарадњи са многим јаким земљама.

"Ми сад имамо прилику да га у наредних десет година привреда пуни са две трећине. Онда је сва ова прича о паметној специјализацији и повезивању науке, привреде и високог образовања видљива. Тек онда имате друштво засновано на знању. То су фразе док не урадите ове ствари", рекао је министар.

Подсећа да је урађена реформа струковног образовања, и да се формирају струковне академије.

"Национални савет за високо образовање и тимови које смо створили са министарством су довели до тога да сада тамо имамо преко 400 радних места за младе људе. Значи четири академије ће бити у Београду и то ће негде до јесени да кореспондира. И то је први онај удар. Са увођењем младих истраживача имамо појачан истраживачки део, али и предавачки нам је важан. Да се младима да статус који им припада. Имате факултете који по пет година нису примили асистенте. Одете на многе факултете петком, нећете наћи ниједног професора. Ти млади истраживачи држе наставу колико хоћете. Значи ту мора да се промени", објаснио је Шарчевић.

Интернационализација

Министар просвете је најавио и процес интернационализације.

"Урадили смо каталоге 'Студирај у Србији'. Већ смо присутни у шездесет и нешто земаља са разним програмима. На енглески језик је акредитовано 27 програма и сад се интересују земље које имају озбиљну традицију студија овде – Грци, Турци, Арапи, Ирачани, Кинези су доста заинтересовани", навео је Шарчевић.

Циљ је, каже, да подигнемо свој углед – да оно што је постигнуто на Шангајској и другим листама наплатимо, као што раде Мађари и други – и да тај новац остане универзитету.

Спин-офови као бизнис 

Најавио је и још једну "одличну идеју". "Професор Зоран Јовановић са ЕТФ-а је изнео сјајну идеју, да спин-офове које сада имамо, у новим правилима поставимо тако да их оснивају и професори и студенти, уз обавезу да професор мора да има одређен број студената на пројекту. И да они буду власници тог спин-офа, а не факултет. То је битна разлика, јер ви у суштини онда почињете један сјајан бизнис", наводи Шарчевић.

На тај начин, професори ће имати право да остају да предају али и стварају вредност.

"То се као нова идеја чуло у тимовима за нову стратегију до 2030. Ми у нашим законима већ тај простор имамо. Већ у Закону о високом образовању смо ставили да могу да се оснивају компаније. Са нижим актима можемо да уредимо питање ко је оснивач, и власништво", истакао је министар.

"Ко хоће да заради, нек заради легално, ми немамо ту проблем. Ионако морам са државном ревизорком да се бијем да ли је неко сопствене приходе превукао преко не знам чега и поделио. Значи играмо се жмурке. Кад сам то пробао да решим одмах, налетео сам на зид. Зато морамо да мењамо стратегију, да полако ове ствари радимо", навео је Шарчевић.

Сарадња са студентима

Министар просвете је рекао да је у сталном контакту са СКОНУС-ом.

"Први пут смо у стратегији до 2030. ставили студента у центар. Али не формално, него да све што се тиче оних тешких питања реши – питање наплаћивања, јер најлакше је било – нема држава да плати све – дај наплатите ви нешто. Онда они узму па наплате све редом. А са друге стране, нико се није бринуо баш толико о квалитету", рекао је Шарчевић.

Оценио је да је најбоље да се независна тела што више питају – као што су Фонд за науку, Фонд за иновациону делатност, Центар за промоцију науке.

Шарчевић подсећа да је Србија поново пуноправни члан ЦЕРН-а.

"Успели смо да све професоре физика по кружном циклусу, по којем предају, пошаљемо тамо да се добро обуче. Да онда када добију прилике да предају, студенти заиста добију најбољу могућу наставу", рекао је министар.

Сваки успех младих студената треба да буде видљив. "Као што се хвалимо успехом Универзитета у Београду на Шангајској листи. Управо радимо индикаторе квалитета у високом образовању. Тражићу од студентских организација да почну да прикупљају податке о успесима академаца и да их представљамо младим људима", закључио је Шарчевић.