Да ли ће Србија рећи "збогом" пластици за једнократну употребу

И на дну Тихог океана пронађен је пластични отпад. Већина предмета од пластике које користимо у ствари су непотребни. То показује и податак да је потрошња пластичних кеса у Србији опала за 80 одсто од када је уведена њихова наплата.

"Верујем да и у једнократној пластици можемо учинити помак на тај начин, то је следећи потез и он ће убрзо моћи да се спроводи. Кад проценимо да то није довољно, ми ћемо да забранимо оно што битно загађује животну средину. Уз то ми ћемо у ходу мењати однос према свим облицима пластике. Мењаћемо начин и систем прикупљања пластике", истакао је министар заштите животне средине Горан Триван.

У протекле три деценије глобална трговинска размена увећана је осам пута, а повећање саобраћаја и потрошње узроковало је пораст емисије угљен-диоксида у атмосферу и глобално отопљавање.

"Ми у ЕУ имамо амбицију да зауставимо глобално загревање и да до 2050. године достигнемо нулту емисију штетних гасова. То је важно и за све земље и ЕУ ће подржати Србију у изградњи капацитета и стратегије за спречавање глобалног загревања", рекао је комесар ЕУ за климатске промене Мигел Арис Канете.

Према најновијим извештајима УН, милион врста биљака и животиња су у опасности од изумирања због прекомерног загађења планете.

У Европи се годишње произведе 25 милиона тона пластичног отпада, од чега се сакупи само 30 одсто. План је да се до 2030. године сакупи и искористи 90 одсто тог отпада, а Србија ће пратити директиве ЕУ.