Чији кров над главом извршитељи неће моћи да продају

На критике многих да држава размишља само о наплати дугова, али не и о томе да дужници не постану социјални случајеви, Влада одговара Нацртом измена и допуна закона о извршењу и обезбеђењу. На јавној расправи је до 28. маја, а план је да се примењује од почетка наредне године. Прве оцене су да има добрих измена, да је закон за нијансу социјално одговорнији, али недовољно за прилике у Србији.

Према Нацрту измена Закона дужнику би могло да се скине до половине плате и до трећине пензије уместо до садашње две трећине. Без јединог дома не би могли да остану грађани који дугују до 5.000 евра, али само за комуналне и сродне делатности.

"Лимит од 5.000 евра за комуналне дугове једноставно није довољан да спречи ескалацију бескућништва. Већина грађана у овом тренутку заправо има дугове према приватним повериоцима, банкама, зеленашима, према томе мора се заштити дом од било ког повериоца", наводи Иван Златић, представник Здружене акције "Кров над главом".

Извршитељи уместо да закуцају на врата онима који дугују милионе за порез и плате својим радницима, константно се устремљују на најсиромашније дужнике и жртве превара, сматрају у здруженој акцији "Кров над главом". До сада су успевали да спрече нека исељења, али би, кажу, по измењеном пропису, извршитељи могли од полиције да захтевају да их ухапсе, а запрећене су им и високе новчане казне.

"Једна од најгорих одредаба заправо на које морамо да скренемо пажњу јесте да ће се за трошкове извршења плаћати затезна камата. Сад имају и интерес да се поступак на њихову штету што пре заврши како не би ризиковали да плаћају велике трошкове. То значи да неће полиција морати да нас хапси, грађани нас сами више неће звати да им помажемо", истиче Златић.

Извршитељи дуг од 200 евра покушавају да наплате продајом аутомобила

У пракси се показало да извршитељи некада крше начело сразмере – на пример дуг од 200 евра за паркирање покушају да наплате продајом аутомобила без провере има ли дужник новац на рачуну. О начелу сразмере од наредне године морали би да воде рачуна по службеној дужности.

"Не могу да иду ад хок, да не размишљају уопште о томе. Лично мислим да би суд требало коначно да одлучује уколико грађанин има примедбу на одлуку јавног извршитеља", наводи Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда.

Не види ништа спорно што би из надлежности суда заједничка продаја непокретности и покретних ствари могла да пређе у надлежност јавних извршитеља иако стручњаци сматрају да продају непокретности треба да обавља искључиво суд.

"Судови треба да пресуђују, а друге службе да раде извршење. У многим земљама поступак извршења ни за шта није у суду", истиче Милојевић.

Електронска јавна продаја

За јавне извршитеље најзначајније новине јесу електронска огласна табла и електронска јавна продаја. Јавно надметање за продају непокретности и покрентих ствари спрводило би се искључиво електронски од јула 2020. године.

"Овај вид поступања јавних извршитеља ће њихов посао учинити лакшим, а јавну продају и податке везане за ствари које се продају на јавној продаји учиниће доступном већем броју лица", наводи Александра Трешњев, председница Коморе јавних извршитеља.

Као позитивну промену упућени виде и то што јавни извршитељи и њихова ближа родбина неће моћи да буду купци непокретности. Сматрају да је неопходно појачати контролу рада извршитеља и боље заштитити тзв. трећа лица док доказују да немају везе с дугом.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.